Аурора бореалис, јака поларна светлост, чије је појављивање повезано са геомагнетним олујама, обасјавала је небо у ноћи 15 априла 1912. године, када је у Атлантском океану потонуо „Титаник“:
Стручњаци сада сматрају да је управо геомагнетна олуја, која је изазвала аурору, утицала на систем навигације и комуникације брода и довела до тога да више од 1.500 људи изгуби живот, пише у научној студији чији је аутор Мила Зинкова са Универзитета Калифорнија.
Тако је геомагнетна олуја не само можда скренула брод са курса, већ и довела до тога да други бродови не добију на време позив за помоћ са „Титаник“, због чега је трагедија имала много веће размере него да тога није било.
Зинкова се позива на сведочења преживелих и очевидаца, који наводе како је аурора била видљива у ноћи потонућа.
Како објашњава, аурора се формира током соларних олуја, које негативно могу да утичу на електричне и магнетне уређаје, као што су компаси или радио станице.
Према овој студији, одступање компаса од само 0,5 степени могло је да одведе „Титаник“ ван зоне безбедне од ледених санти, са којом се брод сударио.
У историјским документима забележено је и да су неки бродови чули чудан радио сигнал у време када је „Титаник“ слао позив за помоћ, а многи, иако су били релативно близу, уопште га нису ни чули, тако да је само један брод стигао да помогне у спасавању преживелих.
Прочитајте још:
