Овако историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић одговара на питање да ли Брисел у бившој председничкој кандидаткињи на изборима у Белорусији Светлани Тихановској види новог Хуана Гваида. Тихановска се, наиме, у Бриселу сусрела са министрима иностраних послова ЕУ, шефом дипломатије ЕУ Жозепом Борељом и председником Европског парламента Давидом Сасолијем, где је, судећи према саопштењу њене прес-службе, са бриселским званичницима договорен пакет помоћи Европске уније „након демократских промена“ у Белорусији.
Демократија - геополитички инструмент Запада
Како каже, и Србија има доста слично искуство са петим октобром, када су европски и амерички званичници обећавали велику помоћ нашој опозицији.
„Али, после промене власти ту помоћ Србија није добила. Све се свело на кредите, на куповину наших ресурса, а реалну, праву помоћ какву су нам обећавали никада нам нису дали. Вероватно ће тако ће бити и са Белорусијом ако би тамо дошло до промена. Наиме, истина је да причу о демократији Запад користи као геополитички инструмент за ширење свог утицаја и за притиске на оне земље које им не одговарају“, оцењује Анђелковић.
Чињеница је, додаје наш саговорник, да у Белорусији постоји дефицит демократије и да неке ствари евидентно нису у складу са ноторним демократским стандардима.
„Ипак, у оном моменту када је Лукашенко био спреман да се одмакне од Русије и да се приближи Западу, Запад је са њим максимално развијао сарадњу и све то им није сметало. Међутим, оног тренутка када Лукашенко почиње да се приближава Русији, све почиње да им смета. Значи, однос према демократији на Западу има инструментални карактер, а када им неко геополитички служи онда се запостављају многе ствари“, напомиње Анђелковић.
Као пример он наводи режим у Црној Гори који је, каже, био отворено диктаторски и криминализован, али докле год је био у функцији увођења Црне Горе у НАТО нико му није стављао озбиљне примедбе.
„Тек када је тај режим обавио посао констатовано је да постоје одређени проблеми са демократијом, али поново не толики да би осудили Мила Ђукановића као диктатора. Значи, све се своди на геополитички интерес и злоупотребу демократије. То наравно не значи да у многим земљама где се поставља питање недостатка демократије тај проблем заиста не постоји, али он често постоји и међу савезницима водећих западних центара моћи, па се тај проблем ипак превиђа“, примећује Анђелковић.
Зашто се ЕУ уздржава од санкција Белорусији
У осврту на изјаву председника Европског парламента Давида Сасолија који је рекао да парламент подржава увођење санкција против оних који су одговорни за насиље настало након председничких избора у Белорусији, као и његове позиве председнику Александру Лукашенку да почне дијалог са Координационим комитетом и представницима белоруског народа, саговорик Спутњика каже да ЕУ и Америка врло често прибегавају санкцијама као средству притиска.
„Опет имамо пример Србије која се деведесетих година суочавала са разним санкцијама. Чак и када су укинуте санкције Уједињених нација ми смо се суочавали са такозваним „другим кругом“ санкција, пре свега финансијске природе, а иза којих су стајале западне земље. Тако да су санкције инструмент у геополитици који они који су јачи често примењују и то је нешто са чиме се сада суочава Белорусија, као што се некада суочавала Србија“, подсећа Анђелковић.
Чињеницу да до санкција Белорусији није још дошло историчар објашњава тиме да унутар ЕУ постоје различити тонови и да нису све чланице расположене да на тај начин додатно заоштравају односе са Москвом.
„Ту дакле има много елемената, а свакако је да је један од њих и то да унутар ЕУ полазе од тога да ће Белорусија бити више окренута Русији у случају даљих притисака од стране Запада“, указује Анђелковић.
Он је мишљења да је за Белорусију најбоље да крене путем политичке транзиције, а да Лукашенко размисли о некоме ко би био његов наследник.
„Али, наследник у складу са вољом белоруског народа, а не неко наметнут споља. Такође, мислим да је за ту земљу, као и за Русију, добро да наставе пут интеграција. Наиме, мислим да је Белорусија природан део руског света и да је њена будућност у сарадњи са Русијом, што верујем да велики део грађана подржава“, уверен је Анђелковић.
Подсетимо, прошле недеље је члан президијума Координационог савета Белорусије Павел Латушко изјавио да опозиција очекује да ће добити од Европске уније до четири милијарде долара уколико у земљи дође до смене власти и она крене путем демократизације.
