Фестивал књиге, који би могао бити одржан на неким од централних позиција у престоници нипошто не представља алтернативу Сајму књига у Београду, него покушај да се очува сама идеја читања, односно дружења читалаца с издавачима, писцима, преводиоцима и свима онима који учествују у неговању те идеје, наглашавају у разговору за Спутњик издавачи и чланови Удружења професионалних издавача Србије, Зоран Хамовић из „Клија“ и Гојко Божовић из „Архипелага“.
„Не треба бркати лончиће, ово што ми предлажемо није никакав алтернативни сајам књига. Једно је манифестација на Београдском сајму, а друго су наше активности. Сајам књига нема алтернативу! Манифестација која се организује на Београдском сајму је аутентична, има своју традицију коју ми поштујемо и коју ћемо поштовати и даље. Ипак, наша професионална обавеза јесте да производимо програме у којима ћемо имати могућности да се сусрећемо са својим читаоцима, ауторима и колегама“, каже Зоран Хамовић.
Према његовим речима, Удружење професионалних издавача Србије, на чијем је челу, и раније је имало идеју да током лета организује фестивал књиге, који би употпунио културни живот Београда.
„Ово сада је само могућност да се таква идеја реализује, у другачијим условима и у једној врсти изнудице, али ми свакако и даље желимо да будемо на Сајму књига у Београду“, наглашава Хамовић.
И Гојко Божовић наглашава да је Београдски сајам књига, у својој традиционалној варијанти, суштински важан свима - и издавачима, и читаоцима, и библиотекарима, и медијима, свим људима који су на било који начин повезани с књигом.
„Када је реч о издавачима, то је најважнији појединачни пословни догађај током године и ми ћемо сви осетити недостатак сајма књига у последњој недељи октобра, с уобичајеним бројем посетилаца. То је озбиљан ударац који ћемо морати разним активностима да умањујемо“, наводи Божовић.
Према његовим речима, фестивал књиге на отвореном јесте добар начин да књиге буду видљивије него сада и да буду приступачне и доступне ширим слојевима читалаца који могу доћи до њих по најповољнијим условима и под најмањим ризиком.
Кључна је подршка Града Београда
Предлог издавача је да фестивал књиге буде одржан у октобру, а за реализацију ове идеје потребна им је подршка Града Београда, пре свега у инфраструктури.
„Сада предлажемо градској управи да нам помогне, да подржи ту идеју, и ја верујем да постоје заиста позитивне вибрације и отворена врата да се тако нешто уради“, каже Зоран Хамовић.
Гојко Божовић каже да Град Београд може да помогне пре свега инфраструктуром, јер би се манифестација одржавала на неким од кључних градских позиција.
„То могу бити Кнез Михајлова улица, неки делови Калемегдана, Трг Николе Пашића. За све то је потребан читав низ градских дозвола и инфраструктурних услова да би било могуће. Издавачи су, наравно, врло заинтересовани управо због тога што желе да сачувају комуникацију са читаоцима. Ми у свом послу имамо велики проблем већ најмање пола године, јер недостатак јавних догађаја утиче на јавну видљивост књиге и културе у целини. Потпуно је замро културни живот, или је сведен на минимум. Један овакакв излазак на отворено, где би ризик био сведен на минимум, подразумевао би значајну флуктуацију људи“, каже Гојко Божовић.
Када је реч о пратећим програмима фестивала, издавачи кажу да су активности на промоцији издања њихова свакодневна активност и да то не представља организациони проблем.
Сусрети с писцима, издавачима, преводиоцима и другима који се баве сектором књиге били би организовани у онлајн форми, онако како то сада ради већина организатора манифестација из области културе.
Неки догађаји би, напомиње Зоран Хамовић, могли бити организовани и у простору Београдског сајма и преношени у онлајн форми, што би повезало ову манифестацију с фестивалом књиге.
Децембарски сајам књига – велика непознаница
Када је реч о могућности одржавања Сајма књига у децембру, заиста нико са сигурношћу сада не може да каже да ли ће епидемиолошка ситуација у том периоду бити повољнија него сада, а непознаница је и какви ће бити економски услови који ће издавачима бити понуђени за излагање на Београдском сајму пред крај године.
„Биће врло добро ако се покаже да су епидемиолошки услови децембру добри, али и до сада смо имали ишчекивање и резултат који је, нажалост, неповољан. Такође, нико од нас није на дугме. Сајам књига се не може организовати данас за сутра. И децембар је веома близу. Ми у организационом смислу, као и сви други актери, нисмо баш у толикој мери спремни да то тек тако организујемо, да то буде успешна манифестација и да сви заједно будемо задовољни њеним резултатима“, напомиње Зоран Хамовић.
Гојко Божовић каже да издавачи у овом тренутку не знају никакав детаљнији план организације Сајма књига у децембру.
„Имамо само одлуку да Сајам неће бити одржан у уобичајеном термину. Та одлука није донета у консултацији с издавачима, али ми је ипак драго да су они који су је донели уважили аргументе које издавачи већ месецима износе. Први и основни јесте епидемиолошки аргумент. У овим околностима немогуће је замислити одржавање Сајма књига који би био ентузијастичан, јавни друштвени догађај, на који смо навикли. Немогуће је организовати га без ризика за посетиоце, запослене на штандовима и све остале његове учеснике“, каже Гојко Божовић.
Када је реч о економским условима за организовање Сајма књига, они су, подсећа Божовић, исти као и претходне године, у околностима које нису исте као претходне године.
„Простор који Београдски сајам изнајмљује издавачима сам по себи не значи ништа уколико нема предвидиве, стабилне посете. Ако се на било који начин ограничава број посетилаца, поставља се питање на који их начин бирамо, који би то био број посетилаца, постоје ли техничке могућности да се он ограничи. Знамо да некад ни временски услови нису повољни у децембру и да би они свакако утицали на смањену посету, посебно људи из унутрашњости који, узгред, већ годинама долазе на Сајам у већем броју него Београђани. Такође, раније је већ било речи о томе да би се укинуле групне посете, школске посете, а то се све онда своди Сајам на продајну изложбу у затвореном простору, с много ризика“, упозорава Гојко Божовић.
Он указује на још један, веома важан елемент Београдског сајма књига, а то су његови програми.
„Већ је познато да ове године нема земље–почасног госта, нису планирани ни програми, трибине, сусрети. Франкфуртски сајам књига је највећим делом ове године затворен за публику, али он је и иначе намењен превасходно професионалцима, тако да је ту лакше управљати и догађајима и публиком. Због тога су се организатори Сајма књига у Франкфурту одлучили за онлајн издање ове године. Наш сајам књига треба унапређивати, учинити га више међународним и обновити неке програмске садржаје које је у међувремену изгубио“, наглашава Гојко Божовић.
