Мјузикл „Са друге стране јастука“, који је према тексту Стевана Копривице, инкорпоријајући 30 хитова Момчила Бајагића Бајаге, поставио редитељ Југ Радивојевић, биће премијерно изведен 9. октобра у Позоришту на Теразијама.
Након Боре Ђорђевића и Здравка Чолића, Позориште на Теразијама се одлучило за музику Момчила Бајагића Бајаге за нови мјузикл, којим заокружује обележавање своје 70. Сезоне.
Други пут у каријери радим мјузикл
„Други пут у каријери радим мјузикл, претходно сам компоновао музику на постојећи либрето за ’Женидбу и удадбу’ (у режији и адаптацији Владимира Лазића). Овде смо искористили песме које људи већ знају. Мјузикл ’Мама Миа’ је рађен на основу музике групе ’АББА’, а поводом 70 година Позоришта на Теразијама требало је да буде музика домаћег аутора и драго ми је да су мене позвали“, истакао је Бајагић.
„Пошто су то песме које нису писане за мјузикл, није било лако одабрати оне које се уклапају у причу и стварно сам задовољан“, додао је Бајага.
У фокусу је љубав двоје младих
Југ Радивојевић од 1995. године режира у Позоришту на Теразијама, поставио је осам представа, а пре мјузкла „Са друге стране јастука“ радио је бродвејске хитове „Продуценти“, „Мама Миа“ и „Фантом из опере“.
„Није било лако. Када имате заокружен музички опус, селектујете песме, уклапате причу, тражите компатибилност приче и нумера из којих она треба да изађе“, изјавио је за Спутњик Југ Радивојевић.
У фокусу је љубавна прича двоје младих која се дешава на Теразијама.
„Бајагине песме су везане за љубав. Правили смо причу о двоје младих који у отуђеном свету покушавају да успоставе однос и да се он развија, о младима који данас тешко успевају да се артикулишу не само на емотивном плану, него и на егзистенцијалном“, објаснио је редитељ.
Само нам је љубав потребна
Радња се дешава средином осамдесетих година прошлог века.
„Ми старији памтимо како је тада изгледао Београд и велика Југославија. То је амбијент из кога је и Бајага кренуо. Сви смо некако одрастали уз његове песме, доживљавали прве љубави, прве журке и концерте. То су емоције које вас враћају у неке периоде живота и зато је уз наслов мјузикла ’Са друге стране јастука’, наш мото био ’Само нам је љубав потребна’“, рекао је Југ Радивојевић.
Радивојевић се сећа да је Београд осамдесетих био у експанзији.
„Био је град отвореног срца као што је и данас. Одисао је урбаним животом, имао је модерни дух, фантастичну рокенрол сцену, амбијент као у највећим светским метрополама“, истакао је Радивојевић.
„Добро јутро, џезери“ и још 29 хитова
Мјузикл почиње песмом „Добро јутро, џезери“, а током двочасовне представе публика ће чути 30 нумера.
„Кад почнете да слушате, помислите: ’Па и ово је био хит’. Нема песме која ће вас изненадити, за коју ћете рећи: ’Шта ово беше?’. То су песме које малтене сви знамо. Одабрали смо Бајагине најзначајније нумере, за које је писао и стихове и музику“, навео је Радивојевић и изразио наду да ће од следеће године, када епидемиолошки услови дозволе, сала Позоришта на Теразијама бити пуна и да ће се публика осећати као на Бајагиним концертима.
„Двадесети век“ најдража и најтежа песма
У представи играју Славен Дошло, Милена Живановић, Данијел Корша, Жарко Степанов, Владан Савић, Татјана Димитријевић, Игор Дамњановић, Елизабета Ђоревска, Кристина Савић, Душко Радович, Милан Милосављевић, Душан Шида, Небојша Громилић, Милан Тубић, Милица Павловић, Јелена Арсић, Александар Дунић, Лјубиша Динчић. Учествује и балет, хор и оркестар Позоришта на Теразијама.
Славен Дошло, који тумачи улогу Боже, рекао је за Спутњик да има осећај као да држи Бајагин концерт.
„Божа је момак, кога само музика занима, све док му се не деси љубав о којој пева и тада не може да јој се не препусти. Причамо лепу љубавну причу, инспирисану Бајагиним песмама о двоје младих аутсајдера, који се проналазе. Ја се осећам на сцени као да држим Бајагин концерт, али на мало другачији начин, јер нико не може да отпева те песме као он“, истакао је Дошло.
Иако све песме зна, другачије је било певати их.
„Слушао сам Бајагине песме и мислио сам да их све знам. Када смо дошли до самог извођења схватио сам да ту има много више, много цака које сам полако хватао. Мени је то било велико задовољство, али видећемо како ће публика да реагује пошто мој глас није исти као Бајагин. Нисмо ни ишли на то, него смо гледали да његове нумере оживимо на нови начин“, објаснио је Дошло и додао да му је „Дведесети век“ била најдража и уједно најтежа песма за извођење.
Милена Живановић игра Тамару, младу уметницу која одбацује сва очекивања своје околине, одлучује да се суочи са страховима и кроз љубав спознаје себе и живот.
„Желим свима да живе у бојама у којима на свет гледа моја јунакиња, да ова представа буде поплава љубави после које ћете позвати своје намилије и рећи им колико их волите“, истакла је Живановић.
У ауторском тиму су и Александар Седлар (диригент и аранжер), Милица Церовић (кореограф), Александар Денић (сценограф) и Татјана Радишић (костимограф), која је израдила костиме као омаж осамдесетим годинама, Дејвиду Боувију и Мадони.
Прочитајте још:
