Руски војни званичници су у више наврата упозоравали да војно присуство НАТО-а у Црном мору значајно јача, наводећи да је укупна дужина боравка ратних бродова Северноатланске алијансе од јануара до септембра повећана за 33 одсто у односу на претходну годину. У 40 одсто случајева ти бродови су опремљени високопрецизним оружјем великог домета — један од њих је амерички носач „Френклин Рузвелт“, који може да буде наоружан са 90 крстарећих ракета „томахавк“.
Притисак на Русију
Експерти истичу да НАТО на тај начин покушава да изврши притисак на Русију, демонстрирајући своју моћ. Други важан циљ НАТО-а је вођење обавештајних операција против руског Крима и руског југа. Алијанса покушава да лоцира руске објекте, да утврди на којим фреквенцијама раде везе за комуникацију, навигациони системи, системи за електронско ратовање итд. И трећи циљ је увежбавање, симулација напада на Русију, јер бродови као што су британски „Драгон“ и други амерички разарачи наоружани су крстарећим ракетама „томахавк“.
„Ове године се повећао интензитет активности НАТО авијације над Црним морем, недалеко од наших територијалних вода — авиони Б52 су долетели и из правца Украјине у пратњи украјинских ловаца, као и из Румуније. Ове године су веома активни и британски ратни бродови, а такође и њихова авијација. Притисак на руску морнарицу, пилоте и војне снаге које су стациониране на Криму расте. НАТО јасно показује повећано интересовање за тај регион“, каже за Спутњик руски војни експерт Василиј Дандикин.
Експерт напомиње да је све почело после „кримског пролећа“, након што се Крим вратио у састав Русије, што је Русији дало стратешку предност у Црноморском региону. НАТО и, пре свега, Америка рачунали су на пребацивање својих бродова у Севастопољ, али им то није успело.
„Сматрали су то одређеним изазовом од стране Русије. Започело је јачање њиховог груписања и стално упловљавање бродова нецрноморских земаља НАТО-а у Црно море... Званично, разлог повећаног присуства је подршка украјинској морнарици. Они стално учествују у маневрима као што су ’Морски поветарац‘, а број војних вежби чак и расте. У Црном мору се појављују земље које су далеко од тог региона, попут Канаде и скандинавских земаља. Чак је и ове године, упркос ковиду 19 и свим ограничењима, овде дошао прилично велик број НАТО бродова“, каже за Спутњик руски војни експерт Василиј Дандикин.
Последњи случај уласка ратних бродова нецрноморских земаља у Црно море забележен је у недељу, када је у те воде упловио британски торпедни разарач „Драгон“. Руски Национални центар за одбрану је саопштио да се његово кретање одвија под будним оком Црноморске флоте.
Конвенција из Монтреа — главобоља за НАТО
Дандикин подсећа да је боравак борбених бродова нецрноморских земаља у Црном мору временски ограничен у складу са Конвенцијом Монтре из 1936. године. Стога је та конвенција данас препрека за НАТО — да није овог документа, амерички и британски ратни бродови могли би стално да бораве у Црном мору.
Значај те конвенције, између осталог, заснива се на томе да гарантује слободан пролаз цивилних бродова кроз Црно море у мирнодопском времену и ограничава пролаз ратних бродова нецрноморских држава. Према тој конвенцији, земљама које не излазе на Црно море није дозвољено да у црноморском региону своје бродове држе дуже од 21 дана. Поред тога, постоје ограничења и када је реч о тонажи и броју ратних бродова нецрноморских држава — не више од 30 хиљада тона и девет бродова. То значи да ниједан носач авиона не може ући у Црно море, с обзиром да они теже од 45 до 100 хиљада тона.
Такође, према конвенцији из Монтреа, Турска не сме на своју руку да затвори црноморске мореузе — Босфор и Дарданеле — све док не ступи у рат са одређеном земљом. За време рата у коме Турска не учествује, мореузи морају бити затворени за пролаз ратних бродова сваке земље која учествује у рату.
Међу земљама-чланицама Северноатланске алијансе постоје и земље које имају излаз на Црно море, а то су Турска, Румунија и Бугарска.
Међутим, експерти наводе да руководство Алијансе и САД не задовољавају присуство турске флоте у Црном мору, с обзиром да односи Анкаре и Вашингтона нису баш најбољи у последње време и да Турска није спремна да се повинује директивама НАТО-а и Америке.
„Турска као црноморска држава, као чланица НАТО-а, може у Црном мору да борави колико год хоће и да пошаље бродова колико хоће. Турска је увек учествовала у свим НАТО црноморским маневрима. Бугарски и румунски бродови такође на нешто претендују у црноморском региону. По мом мишљењу, румунска флота биће јача од украјинске. Имају бродове пристојног депласмана. И Бугари сада стреме ка модернизацији, јачању флоте у складу са својим могућностима. Што се тиче других земаља, то су, пре свега, Американци који гурају нос у све. Кажеш — НАТО, а мислиш — Америка. Али да би показали да нису сами, њихове разараче обично прате Британци, Французи, Холанђани, Данци, Норвежани и Канађани — којекакве ’слуге‘. Они у Црном мору настављају стратегију коју спроводе у Медитерану и сматрају да је Црно море такође операциона зона Шесте флоте“, каже Дандикин.
У случају рата Русија би као од шале потопила НАТО бродове
Руски војни експерти истичу да Русија има све могућности да обузда ове активности Северноатлантског савеза, а то чак признају и у Америци. Амерички војни експерт Лајл Голдстејн је још раније оценио да ратни бродови НАТО-а немају никакве шансе против Русије у Црном мору и да би руска флота без већих проблема уништила снаге НАТО-а на самом почетку конфликта.
Он је закључио да је добро што конвенција из Монтреа не дозвољава да амерички носачи авиона пролазе кроз Босфор и Дарданеле, јер да могу да уђу у Црно море, уништиле би их руске подморнице, ракетни системи, ракетни чамци и поморска авијација са противбродским ракетама „Кинжал“.
Дандикин такође истиче да је Русија спремна да одговори на сваку претњу, укључујући и јачање присуства ратних бродова НАТО-а у Црном мору.
„За Русију то није разлог за довлачење додатних бродова, а осим тога, тако имамо на коме да одрадимо акције на вежбама. Наши обалски системи, ратни бродови и подморнице спремни су за сваку претњу. Иако нису признали Крим руским, они знају да је Црноморска флота у стању борбене готовости и да не смеју да завире у наше територијалне воде. Ипак, постоји осећај поштовања према нашим морнарима. Али ситуација је прилично алармантна и не само овде, него и на Арктику, Балтику и Тихом океану. Наша флота је у стању борбене приправности, а Црно море је један од најважнијих праваца за нас“, закључио је Дандикин.
Јачање присуства ратних бродова НАТО-а у Црном мору војни експерт Владимир Овчиников види као „показивање мишића“ и војно-политички демарш Алијансе.
„Није битно колико је тамо флота и из којих земаља — то је демонстрација заставе. Раније су мачевима ударали о штит, а сада на овај начин показују своју снагу. Они у Црном мору спроводе извиђачке активности. Са тренутним нивоом развоја оружја, тамо шта год да уђе, биће моментално потопљено, тако да то није никаква претња за Русију. У случају рата, чак и без употребе ратних бродова, само обалски системи и авијација могу све те бродове одмах да потопе. Ово што се догађа је војно-политички демарш НАТО-а. Русија само треба да планира шта да ради с њима у случају рата. Циљ нам је да утврдимо размере претње и испланирамо одговор“, закључио је Овчиников.
