Шта се дешава у републици током још једног у низу вакуума власти?
Не пљачкаши, већ добровољци
„Град три револуције“ посетиоце дочекује нервозно. На шаљиво питање: „Кажу да је омладина запалила центар (добро се провела, лудовала)?“ следи одговор пун суморног хумора: „Запалила је. Бела кућа је горела. Још увек су ту, разбијају прозоре“.
Шале пролазника у граду су такође нервозне. „Требало је да пошаљемо наше људе у Минск, они би спровели револуцију како треба, показали би како се организују побуне и пучеви“. У пролазу зграде у близини трга „Ала-То“ стакло хрска под ногама. Очигледно је раније туда пролазила гомила политички активних грађана.
Бела кућа, седиште председника и парламента, заиста је запаљено, у мраку се не види светло ни из једне просторије. Сви улази су блокирани, људи стоје унутар ограде. Они се представљају као чланови добровољног друштва за одржавање друштвеног реда, и показују повез као доказ. Не желе да их фотографишу. Један од њих љутито виче преко ограде: „Сви лажу! Сви медији лажу! Ми нисмо пљачкаши, ми смо добровољци! Штитимо овде све од пљачке!“.
Захтев да покажу шта су унутра заштитили од крађе, „чланови добровољног друштва за одржавање друштвеног реда“ су одбили. „Инстилација се сама запалила“, промрмљао је неко. На питање ко им командује, они машу у правцу такозване „беле куће“: „Тамо унутра је наш лидер, народни вођа“. Име „народног вође“ не говоре, одбијају да га представе, објашњавају да ће се јако наљутити.
На питање ко је главни у њиховој групи, „волонтери“ одмах губе жељу за комуникацијом, одмичу се од ограде и иду да вечерају. Снажни момци су им донели храну у путничком аутомобилу, преко ограде су им додали пецива и нешто за пиће, питали су да ли је све мирно,па нестали у ноћи.
„Чланови добровољног друштва за одржавање друштвеног реда“ мирно вечерају, али одједном један од њих скаче, као да нешто гори у њему, и виче кроз ограду гласом који одзвања од напетости: „Желим да кажу: наш народ је добар народ! Зашто нас свуда представљају као пљачкаше? Реците да смо добри! Реците?“ — „Рећи ћу“.
Лажна влада
Посланик Социјалдемократске партије Ирина Карамушкина вади из ташне нешто што личи на кармин. Али то није козметика. „Ово је чаура са гуменим метком, наши из партије су ми поклонили, за успомену. Полиција је пуцала. Шеснаестогодишњак је остао без ока, некога су убили. Није тако забавно, као на телевизији“, рекла је она.
Карамушкина треба да се појави на рочишту, оптужена је за отимање талаца. Она је била у средишту догађаја у августу 2019. године, када су снаге безбедности покушале да притворе бившег председника Алмазбека Атамбајева у његовом родном селу Кој-Таш. Био је то тренутак заоштравања непријатељства са садашњим шефом државе Соронбајем Женбековим, кога је Атамбајев довео на власт. Присталице бившег председника одупре су се тако жестоко да су заробиле специјалне снаге. Сукоб је завршен тек након што се сам Атамбајев предао властима. Али у ноћи 6. октобра, демонстранти су ослободили бившег председника из притворског центра главне специјалне службе — Државног комитета за националну безбедност.
„Адвокат је звао и рекао да неће бити саслушања, судија је побегао“, смеје се Карамушкина. Уместо у суд, она иде према „белој кући“, али не на митинг, већ на посао, у свој посланички кабинет. „Чланови добровољног друштва за одржавање друштвеног реда“ не желе да је пусте да прође: „То је то, ваш парламент је неважећи, вас су протерали! Сада ће доћи привремена влада, ми ћемо је пустити! Права влада!“
Затим се чује сакраментално: „Ми смо овде власт! Ми смо народ!“
„А како ћете разликовати праву владу од лажне“, заједљиво пита Карамушкина.
Они препознају посланицу која дефинитивно не може бити присталица власти. Она је познати и прогоњени лидер опозиције. Карамушкина објашњава да мора да оде до свог кабинета, покупи личне ствари, показује потврду парламента. Па ипак, ауторитет непознатог команданта који седи у белој кући, изнад њеног је: посланици не дају да прође.
Судили му као официру
Бивши саветник Генералштаба Киргизије Токтогул Какчекејев прегледа аутомобил који је изгорео испред беле куће. „Можда је човек зарађивао новац за овај аутомобил, штедео за њега, и неко је дошао и запалио га“, каже он огорчено.
Тинејџери који прилазе имају другачији поглед на све ово. За њих је запаљени аутомобил кул објекат за селфи. Они још увек не размишљају о тузи власника. Само да их „мајка не кори за то што су побегли да гледају револуцију“.
Гледајући тинејџере који скачу по олупинама аутомобила, Какчекејв размишља како да одговори на питање да ли су снаге безбедности учиниле исправну ствар када су пустили Атамбајева из истражног затвора и уопште нису отвориле ватру на људе који су јуришали на белу кућу. Са једне стране, он нимало не саосећа са актуелном владом, критичан је према свим председницима. Са друге стране, он је официр, иако је у пензији: „И даље сам совјетски пуковник. Човјек у униформи не би требало да следи вођство гомиле“.
Уместо да одговори, бивши саветник износи нешто слично поучној причи: „Један посланик још у време Акајева (Аскар Акајев — председник Киргизије од 1990. године до 2005.) био је огорчен: зашто његовог брата не узимају у обавештајну службу? Рекао је да, иако је музичар по образовању, није служио војску, али жели да буде извиђач. Бивши заменик председника Државног комитета за националну безбедност био је говорник парламента. Обећао је: „Решићемо ово питање!“ И решили су. Убацили су брата у војну обавештајну службу да ради у авганистанском смеру. Међутим, контраобавештајци су приметили да је нови официр у коферима носио опијум. После трећег или четвртог случаја, Државни комитет за националну безбедност позвао је Акајева, који је дао зелено светло: „Хапсите!“ Као официру судио му је војни суд. А посланик се, када је пресуда прочитана на војном суду, заклео: „Ја нећу бити ја ако не распустим војни суд“. И одржао је обећање — војни суд је био растурен“.
Очигледно би овај пример требало да илуструје сложеност ситуације снага безбедности у Кирхизији.
Какчекејев прилази огради беле куће, упознаје нове чуваре владине зграде. „Видећете, власт ће се променити, неко од ових „чланова добровољног друштва за одржавање друштвеног реда“ ће добити заставничке нараменице и стајаће овде на месту за контролу и пропуштање, провераваће документе“, предвиђа бивши саветник. „Код нас воле да кажу: „Уступите место младима“. А шта су видели ови млади људи? Како је неко зарадио за џип трговином дроге и изградио себи кућу? Једну од партија је основао лопов у закону. Када је кривични ауторитет сахрањен, читав посланички корпус са ожалошћеним лицима прати мртвачки покров“.
Универзални слоган
На тргу „Ала-То“ се одржава митинг. Оратори који су се попели на гранитни пиједестал, својеврсни президијум, одузимају микрофон један другоме. Гомила скандира „Лустрација“, па „Импичмент!“ Постоји и универзални слоган: „Кетсин!“, што значи „Одлази!“ То вичу они који су се тек придружили митингу и још нису схватили шта се догађа. Понекад се уместо аргумената на публику са говорнице бацају пластичне боце, демонстранти одмах одговарају на исти начин.
„Присталице политичара Омурбека Бабанова су прогнали, они су хтели да одрже говор. Ове има толико партија“, коментарише још један сукоб уз повике и туче око мегафона у „президијуму“ Алмас Каипов. Он каже да је друштвени активиста и објашњава да је бес људи који су изашли на митинге изазван масовним и дрским намештањем на парламентарним изборима. „Ствар није у свађи Женбекова и Атамбајева, мали проценат подржава Атамбајева“, тврди он. „Људи су се наљутили јер је Женбеков све преузео, партијо „Бирикдик“ је водио његов брат, а „Мекеним Киргистан“ његов рођак.
Каипов додаје да се државност Киргизије нашла у парадоксалној ситуацији. Владу паралишу масовни митинзи, а демонстранти сада захтевају да она нешто учини. „Једино легитимно тело је парламент, лидери свих партија позвали су посланике да се окупе и одреде техничку владу и закажу изборе. Нико није против. Али посланици шестог сазива били су под председниковом контролом. Они се боје, а треба да покажу вољу“, објашњава он.
Гомилу људи на тргу заиста занима где су посланици. Неко претпоставља да су у Кући биоскопа и предлаже да оду. Али предлог виси у ваздуху, гомила и даље једногласно позива на лустрацију, импичмент или оставку свих одмах. На тргу „Ала-То“ људи су стално у покрету — групе људи или напуштају митинг или му се придружују.
Прочитајте још:
