Тaчан број година тешко је одредити јер Хунзе немају извод из матичне књиге рођених ни доказе којима би могли поткрепити своју виталност.
У остатку Пакистана просечни животни век је 67 година, али на крову света, у изолованим беспућима Хималаја владају другачији закони живота и смрти.
Истраживачи су забележили да жене могу затруднети врло касно, у шездесетима и касније, а сматра се и да не болују од рака. Научници објашњење виде у њиховој животној средини и храни.
Хунзе пију воду из ледењака, узгајају своју храну, а с обзиром на то да су одсечени од оближњих градова, не једу ништа прерађено.
Кајсије су често на њиховом јеловнику, а током поста данима, па чак и месецима, не једу ништа осим свежег сока и коштица тог суперздравог воћа. Месо им није сваки дан на јеловнику, доминирају житарице и поврће. Практикују јогу, вежбе дисања и медитацију.
Њихово порекло обавијено је тајном. Светлије су пути од свих суседних народа, а њихов је језик (бурусхаски) сличнији баскијском него било којем другом који их окружује. Нагађа се да су потомци војника Александра Великог који нису могли да га прате, него су одлучили да остану на Хималајима, преноси портал „Пункуфер“.
Прочитајте још:
