Иако има готово 67 година, Драгиша не намерава да окачи копачке о клин. Активно игра сваке недеље и пролази медицинске прегледе за спортисте.
Драгиша каже да не зна ниједног активног играча у његовим годинама, а саиграчи по годинама могу да му буду унуци.
Коснић наступа за Пролетер из Међе, клуб из његовог родног места који се такмичи у шестој лиги, преноси АФП.
Први меч одиграо је давне 1968. године управо у Међи.
Игра на позицији задњег везног и каже да не може увек да испрати своје саиграче и противнике, јер је најмлађи првотимац Пролетера чак 50 година млађи од њега.
„Више се базирам на читању игре, па знам кад треба да трчим, кад да спринтам, а кад да застанем. Дан, два после утакмице, мишићи ми буду упаљени, али се опуштам у топлој купки, па могу да поново играм већ после два дана“, прича Коснић.
Сада није брз као некада, али да су његови потези често кључ победа.
Не само да игра на терену на ком је започео фудбалску каријеру у својој Међи, већ живи и у кући у којој је рођен. Живи од пензије која износи 130 евра, а гаји козе и овце.
Врхунац фудбалске каријере био му је крајем седамдесетих година када је наступа за тадашњег друголигаша Пролетер из Зрењанина.
Зрењанинци су 1978. године успели да у купу елиминишу тадашњег члана „велике четворке“, сплитски Хајдук, а у тој утакмици, Коснић је био један од најбољих на терену. Уследила је понуда сплитских „билих“ да пређе у њихове редове, али није имао среће. Четири дана касније, на лигашком мечу, поломио је ногу и прелазак у Хајдук је пропао.
Лекари су после прелома ноге, у 25. години, саветовали Коснићу да не наставља каријеру. Међутим, он је већ после годину дана истрчао на зелени терен и од тада његова каријера није прекидана.
Он открива и тајну исхране ове спортске дуговечности.
„Једем шта имам. Највише млечне производе и млеко, бар литар дневно. Једем јаја, месо кад га има...“, открива Коснић.
Прочитајте још:
