Портал Индекс преноси неколико необично занимљивих чињеница о њему:
Мозак не може да осети бол
Јесте ли се икад запитали како су мождани хирурзи у стању да изводе операције на пацијентима док су будни? Бет Мекисон, неуролог и медицинска челница Одељења за дијагностику у здравственој установи „Абот“, објашњава да иако мозак има слојеве и крвне жиле који садрже рецепторе боли, сам мозак не може осећати бол. На пример, када особу боли глава, то се често сматра болом који произлази из мозга, али то није случај. Међутим, мишићи и кожа која окружује мозак могу осетити бол.
Ваш мозак је похлепан
На ваш мозак може отпасти само око три посто ваше телесне тежине, али он прима око 30 посто крви коју пумпа ваше срце. То показује колико му пажње и подршке треба у поређењу с другим наизглед важним деловима вашег тела.
Већину времена користите већину свог мозга
Популаран је мит да користимо само 10 посто свог мозга.
„До ове заблуде дошло је јер је мозак толико прилагодљив да понекад мања оштећења узрокују само суптилне проблеме“, објашњава др Брет Вингејер, инжењер и неуронаучник.
„Чињеница је да већина вашег мозга непрестано ради - да бисте нешто наслутили, обрадили, размислили, покренули, па чак и сањали“, додаје.
Мождани таласи су још активнији док сањате
Можда мислите да се ваш мозак искључи када спавате, али заправо он тада ради много више него кад ходате, разговарате, једете и размишљате.
„Кад су будни, људи користе алфа и бета таласе, што нам даје дневну будност“, каже Брандон Брок, медицински техничар.
„Спавање, међутим, посебно у почетним фазама, користи тета активност која је већа од бете“, објашњава.
Мозак одраслих особа и даље ствара нове неуроне
Иако је већина наших неурона с нама од рођења, а године узимају данак, ваш мозак и даље ствара нове неуроне.
„Овај процес, познат као неурогенеза, догађа се у посебној регији која се назива зубни гирус“, објашњава Вингејер: „Сматра се да су ти неурони важни за учење, памћење и реаговање на стрес.“
Готово половина дететове енергије одлази на напајање његовог мозга
Да би мозак радио на врхунском нивоу, потребне су му значајне количине енергије. А ово још више вреди за малу децу која још увек брзо уче, обрађују и развијају се.
„Научници са северозападног универзитета недавно су открили да је у предшколском узрасту, када је дететов мозак бржи, физички раст спорији, можда како би се уштедело више енергије за мозак у развоју", објашњава Вингејер. „Супротно томе, током пубертета, када је телесни раст бржи, развој мозга је спорији - што родитеље тинејџера можда неће изненадити."
Можете „видети“ кроз уши
Неуропластичност или способност мозга да се реорганизује и промени током човековог живота заиста је изванредна ствар. У једној студији из 2011. објављеној у Зборнику Националне академије науке, истраживачи Универзитета у Монтреалу упоређивали су мождану активност особа које су рођене слепе и оних које су имале нормалан вид. Открили су да се део мозга који је нормално ожичен за рад с нашим очима може уместо тога преобликовати за обраду звучних информација уместо за визуалну перцепцију.
Ваша мождана активност јединствена је колико и отисци прстију
Истраживање објављено у часопису „Нејчер неуросајенс“ сугерише да мождана активност особе може бити једнако јединствена као и њени отисци прстију. Да би дошли до тог закључка, научници су користили функционалну магнетску резонанцу (фМРИ) за стварање „профила повезаности“, што је омогућило истраживачима да идентификују мождану активност више од 100 особа.
Ваш мозак је мањи од мозга ваших предака
Кад размислите, ово би могла бити једна од најстрашнијих од ових чињеница, али палеоантрополошка истраживања наводе да нам се мозак смањује. Костурски докази са свих насељених континената подупиру ову теорију. Неки научници сматрају да је то можда повезано с чињеницом да се просечна телесна величина људи такође смањила у последњих 10.000 година, пише „Хелти“.
„Веће тело захтева већи нервни систем, па, како су се наша тела смањивала, тако је и наш мозак одговарао", каже неурохирург Доналд Криф.
Кад сте будни, ваш мозак производи довољно електричне енергије за напајање мале сијалице.
„Неурони у мозгу стварају довољно електричне енергије за покретање сијалице - 100 милијарди станица генерише ову количину енергије“, објашњава Брок.
Прочитајте и:
