00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Рампа ЕУ спас за Србију: Опасност прети од експлозије код суседа

Пратите нас
Земље ЕУ нам чине услугу тиме што нам и даље продужавају забрану уласка на своју територију, али да бисмо задржали повољнију ситуацију, неопходан је велики опрез приликом путовања у суседне земље, јер експлозија вируса корона у региону представља кључан фактор ризика по епидемиолошку ситуацију у Србији, сматра епидемиолог Радован Чеканац.

Хрватска је према последњим подацима забележила рекордних 748 нових случајева оболевања од вируса корона и четири смртна исхода. Црна Гора наставља са регистровањем великог броја заражених упркос пооштреним мерама заштите, па су последњи подаци 218 позитивних и две преминуле особе.

Црни дан за Босну и Херцеговину био је девети октобар, када је од последица ковида 19 преминуло 13 особа, а 387 особа тестирано позитивно. Епидемија у овој земљи се не смирује, па је према последњим подацима пријављено 476 новооболелих, а чак 11 је изгубило битку са овом болешћу.

Према саопштењу Министарства здравља, у Словенији је у последња 24 сата потврђено више од 707 нових случајева заразе. Последњи подаци у Мађарској евидентирали су 1.173 нова случаја ковида 19, у Бугарској 785, а у Румунији чак 3.109 случајева. Северна Македонија регистровала је 80 нових случајева, а Албанија 182.

Највећи фактор ризика по епидемиолошку ситуацију у Србији

На питање да прокоментарише због чега регион букти, Чеканац указује да некада не може прецизно да се објасни ни у својој земљи зашто долази до ширења епидемије. Разлози за то су, према његовом мишљењу, епидемијски потенцијал вируса, као и дисциплина грађана у спровођењу епидемиолошких мера.

Чеканац наглашава да је главни фактор ризика по ширење епидемије у Србији циркулација наших грађана у региону, тако да, према његовим речима, сада треба бити нарочито опрезан.

„У овој ситуацији би требало бити доста опрезан, иако је чињеница да је код нас значајно повољнија ситуација него у окружењу, али то не значи да се неће погоршати. У сваком случају, погоршање ситуације највише у овом тренутку зависи од тих спољних фактора и циркулације наших грађана у окружењу и долазак људи из окружења. То је једна од опасности поред оне опасности на нашој територији, с обзиром на то да имамо распрострањен вирус и да долази хладно време“, упозорава саговорник Спутњика.

ЕУ нам чини услугу

Он тврди да нам ЕУ чини услугу тиме што не дозвољава улазак наших грађана на своју територију.

„Без обзира шта ми предузимали према тим земљама, ми смо се увек љутили кад нам оне продужавају забрану уласка, зашто нам уводе рестрикције, иако имамо бољу ситуацију од њих. Међутим, они нам аутоматски чине услугу и треба да им будемо захвални што нас тако ограничавају“, наглашава он.

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у базу фотографијаЕвропска унија нам својим продужавањем забране уласка чини услугу.
Рампа ЕУ спас за Србију: Опасност прети од експлозије код суседа - Sputnik Србија
Европска унија нам својим продужавањем забране уласка чини услугу.

Наш саговорник је оптимистичан у односу на тврдње појединих епидемиолога да се може очекивати и 500 заражених на дневном нивоу и истиче да је тренутно дисциплина младих у Србији знатно лошија у односу на старије.

„На територији Краљева су у последњих десет случајева сви заражени старости између 33 и 37 година. А то је управо та популација која је недисциплинованија. Плаше ме и студенти и њихова циркулација. Нормално, почела је школска година, али ће се вероватно прећи на онлајн наставу. То говорим за Краљево, јер наши студенти су у Крагујевцу и Београду као великим центрима, а они имају другачији начин живота и мање су дисциплиновани од оних старијих. Али опет оно што радује, према ономе што имамо у Краљеву, овог пута је далеко лакша клиничка слика заражених“, каже Чеканац.

Зашто корона букти око Србије

Епидемиолог др Радмило Петровић ескалацију броја нових случајева вируса корона у региону, првенствено у земљама на западу као што су Хрватска и Словенија, правда метеоролошким факторима, односно чињеницом да хладно време увек долази са северозапада Европе. Он додаје да у Србију грип као респираторна инфекција увек долази са севера, па је тако случај и са новим вирусом ковид 19.

„Због климатских, односно метеоролошких прилика, на западу пре него код нас дође хладно време и људи пре улазе у затворене просторије, где је трансмисија и грипа и короне много већа. Они су имали повећани број у трећем таласу, пре нас су кренули и ја не бих желео, али то ће се сигурно прелити и код нас са овим захлађењем које ће допринети лакшем ширењу вируса корона. Тако да очекујемо, не само ја, него и све моје колеге епидемиолози у октобру и новембру повећан број респираторних инфекција, а самим тим и вируса корона“, наводи Петровић.

Критике на рачун младих

Он објашњава да последице хладног времена које је актуелно у Србији последњих дана могу да се очекују за 4-5 дана повећањем броја новозаражених.

Према његовом мишљењу, потенцијални увоз вируса корона из земаља региона није значајан фактор који би могао лоше да утиче на актуелну епидемиолошку ситуацију у земљи:

„Неће то много деловати. Ми изворе заразе имамо код себе, у својој кући и својој земљи, па да ли ће доћи 5 или 10 њих са стране, то је од мањег значаја за повећање броја. Није то други вирус. Наша недисциплина доводи до тога. Млађи људи се не боје ничега, храбри су тамо где не треба да буду, не носе маске, или их неправилно користе реда ради, а подваљују себи.“

Наш саговорник закључује да ће ове године вируса грипа бити знатно мање него претходне, јер мере ношења маски и физичке дистанце више утичу на овај вирус него на ковид 19, али и поред тога он саветује што већу вакцинацију против сезонског грипа.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала