Победа Арсеа у Боливији значи повратак на суверенизам и економски патернализам, јачање националне економије науштрб међународних корпорација.
Арсе, некадашњи министар финансија у Моралесовој влади и члан његовог Покрета за социјализам, победио је у првом кругу председничких избора у Боливији, који су због епидемије вируса корона стално одлагани. Освојивши преко педесет одсто гласова, Арсе је иза себе оставио бившег председника, центристу Карлоса Масу, који је освојио око тридесет одсто гласова и екстремног десничара Фернанда Камаћа са око петнаест одсто гласова.
Промене у америчком „унутрашњем дворишту“
Промена која се догодила у Боливији сигнал је да је левица и те како жива у Латинској Америци, каже за Спутњик стручњак за Латинску Америку Рајко Петровић из београдског Института за европске студије. Боливијске промене, уверен је наш саговорник, снажно ће се одразити и на друге државе. То указује да се у америчком „унутрашњем дворишту“ догађају промене на које у Вашингтону неће гледати са благонаклоношћу.
„САД врло пажљиво прате догађаје у њиховом ’дворишту‘ – и те како ће тај део света сматрати својим. С обзиром да имају изузетно добре односе са две значајне земље – Бразилом и Колумбијом, у фокусу САД биће не само Венецуела, већ и Никарагва, која је трн у оку званичног Вашингтона, који ће покушати на све могуће начине да дестабилизује сандинистички режим“, сматра Петровић.
Протеклих неколико година латиноамерички континент кретао се ка десници, па су тако јаки десничарски режими успостављени у Аргентини, Чилеу, Бразилу, Еквадору… У међувремену, на изборима у Аргентини победила је левица, док је Венецуела још увек нестабилна. Ту земљу тек очекују избори, за које се на Западу већ тврди да неће бити легитимни, а опозициони вођа Хуан Гваидо позива грађане на улице. Избори очекују и Никарагву, где је на власти сандинистички лидер Данијел Ортега.
Тријумф Моралесове партије
Арсеову победу западни медији оценили су као „запањујућу“. Овакав став Петровић тумачи убеђењем Запада да је чином збацивања са власти и протеривањем из земље Ева Моралеса 2019 ствар завршена.
„Привремена влада имала је све ресурсе у својим рукама – засели су у све најзначајније институције, преузели су финансије, ставили су војску и полицију под своју контролу и чинило се да ће то искористити да медијски и на сваки други начин сатанизују лик и дело Моралеса и Покрета за социјализам. Тако да се створила привидна слика да се Покрет за социјализам распао, да је Моралес напустио своје грађане. Међутим, очигледно је да смо тада, у јесен 2019, на улицама имали само део боливијског друштва који је десно или крајње десно оријентисан и да слика са улица није слика већинске Боливије која се показала на овим изборима“, објашњава Петровић.
Арсеова победа ће, према речима нашег саговорника, значити повратак политичке стабилности у Боливији, а у прилог томе говори и чињеница да су сви релевантни политички чиниоци у земљи још у изборној ноћи признали Арсеов тријумф. Новоизабраном председнику стигла је честитка и из Вашингтона, уз наду да ће бити спреман на сарадњу.
Боливија је у новембру 2019. ушла у тешку политичку кризу изазвану протестима због наводних изборних нерегуларности. Војска и полиција приморале су Ева Моралеса да поднесе оставку, а касније и да напусти земљу. Оставке су поднели и сви други високи државни функционери, па је било тешко одредити ко по Уставу може да наследи председника, макар и у привременом статусу. Решење је пронађено у Ђанин Ањез, другој потпредседници Сената.
Избори су првобитно били заказани за мај 2020, али су због епидемије вируса корона одлагани, прво за 6. септембар и на крају за 18. октобар.
„Привремена влада је, рекао бих, дала себи превише ствари за право. Покренули су низ поступака против Ева Моралеса, практично га натерали да побегне из земље, прво у Мексико, а потом у Аргентину. Користила је средства јавног информисања да води прљаву кампању и против Моралеса лично и против његовог Покрета за социјализам. Проблем је, међутим, што је привремену власт преузела Ањесова, која се није показала довољно способном. Није је преузео неко од јачих опозиционих лидера и на крају, они нису пронашли заједнички језик да у једној колони наступе против Моралесове партије“, објашњава Петровић.
Арсеа, на другој страни, бије глас успешног министра финансија, за чијег је једанаестогодишњег мандата, између 2006. и 2017, БДП Боливије порастао за читавих 344 одсто, док је број екстремно сиромашних преполовљен.
Значи ли Арсеова победа Моралесов повратак
Према Петровићевим речима, Арсеова победа значиће и Моралесов повратак. Додуше, додаје он, мањи део припадника Покрета за социјализам покушао је да се дистанцира од бившег председника. Међутим, Арсе је, од када је постао министар финансија, био Моралесова десна рука.
„Моралес је 2014. добио изборе играјући на Арсеову карту, јер је он као врхунски економиста препородио економски живот Боливије. Њих двојица су веома блиски и мислим да ће управо због тога Моралесов повратак бити известан. Неки боливијски медији спекулисали су да је лично Моралес дириговао кампањом и да је Арсе био само извођач радова“, каже Петровић.
С обзиром да сва истраживања говоре у прилог томе да је већинска, урођеничка популација у Боливији и даље одана Моралесу, поставља се питање ко ће владати Андском републиком – Арсе или Моралес из сенке.
Петровић мисли да ће Боливијом владати Моралес, између осталог и зато што Арсе није баш најбољег здравственог стања. Питање је колико ће бити у стању да самостално влада.
„Мислим да је Моралес и даље кључна фигура у борби против политичких противника Покрета за социјализам. Мислим да ће се Моралес ипак вратити, па чак и ако се не врати, да ће дириговати боливијском политиком. Просто, синоним за све позитивне ствари које су у Боливији учињене од 2006. до 2019. је Моралес, без обзира на то што и другима припадају заслуге. Ипак је он симбол једне нове и препорођене Боливије“, истиче Петровић.
