„Прекид ватре из хуманитарних разлога ступиће на снагу у 08.00 по локалном времену…. 26. октобра 2020. године. САД су помогле у вођењу интензивних преговора између Министарстава иностраних послова и ко-председника Минске групе (ОЕБС) због чега су се Јерменија и Азербејџан приближили мирном решењу карабашког конфликта“, наводи се у саопштењу Стејт департмента.
Ко-председници Минске групе ОЕБС-а су позвали Јереван и Баку да предузму хитне мере за реализацију договора који је постигнут у Москви.
Раније је амерички председник Доналд Трамп изјавио да је сукоб јерменских и азербејџанских снага у Карабаху могуће "лако решити" и додао да ће САД "нешто учинити тим поводом".
"Дакле сада имамо Јерменију. Погледајте Јерменију, они су невероватан народ, боре се ђаволски добро, и знате шта, нешто ћемо учинити тим поводом, зато што знате да је Јерменија имала тежак пут", рекао је Трамп током предизборног скупа у Њу Хемпширу.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
