„Каква је делатност ове Минске групе? Може ли она извршити притисак на окупатора? Да ли жели да изврши притисак? Не. Постављао сам ово питање више пута: ако желите да решите ово питање, онда је неопходно увести санкције Јерменији. То је у вашим рукама, ви сте сталне чланице Савета безбедности УН, можете решити ово питање“, истакао је Алијев током обраћања нацији.
Према његовим речима, чланице Минске групе имају различита гледишта у погледу многих сукоба у свету, али је њихов став о сукобу у Карабаху исти. „Питам се како је то могуће“, рекао је Алијев.
Сукоб у Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан међусобно су почели да се оптужују да га друга страна није испоштовала.
Амерички Стејт департмент објавио је у недељу заједничко саопштење министара спољних послова Јерменије и Азербејџана, Зограба Мнацакањана и Џејхуна Бајрамова о хуманитарном примирју од 5 часова по средњоевропском времену.
Прочитајте још:
- Да ли би руски миротворци у Карабаху били излаз из настале кризе
- Алијев навео услове Азербејџана за прекид ватре у Карабаху
