Остаци покопани испод олтара цркве у Портмахомаку у Шкотској датирани су у Средњи век, између 13. и 15. века, а научници су тек ДНК анализом успели да открију да се ради о члановима исте породице.
Дуго се веровало да се ради о једном телу и још пет лобања сахрањених у истој гробници, а сада је откривено да се заправо ради о остацима два тела и да су били стриц и братанац, а да три од четири преостале лобање припадају истој породици: Деди, оцу и мајци млађе сахрањене особе. У близини је откривена још једна гробница у којој је сахрањена особа за коју се претпоставља да је такође члан породице, син млађе сахрањене особе.
Међутим, за четврту лобању утврђено је да је знатно старија и да потиче из периода осмог до 10. века. Научници сматрају да та лобања припада пиктском монаху који је био сахрањен у оближњем манастиру, а да је његову лобању ова породица чувала као неку врсту реликвије.
Како каже Сесили Спал, шкотски археолог, овакав пример заједничког сахрањивања делова тела породице није виђен у Шкотској.
Најстарији остаци припадају човеку који је убијен на екстремно насилан начин, пошто му је одсечен део лица и лобање.
„Нападач је задао фатални ударац преко десне стране лица мачем довољно јаким и оштрим да исече кости лица“, каже остеолог Ширли Кертис Самерс за „Лајвсајенс“.
New analysis has shed more light on two bodies and four skulls found buried in the same Highland grave over 600 years ago 👪
— Dig It! (@DigItScotland) October 16, 2020
DNA testing on the “six-headed chief” burial from an Easter Ross church revealed that all but one of the individuals were related: https://t.co/rYBSxbOF40 pic.twitter.com/u85Asqe0d2
Како наводи, ради се о човеку који је био висок 175 центиметара, што је највише од свих откривених тела на овом археолошком налазишту. То што је био сахрањен у средишту парохијске цркве говори да је био особа од велике важности.
Археолози су прво веровали да се ради о остацима који потичу из 1480. године, када се у цркви одиграо обрачун два локална клана, познат као Битка код Тарбата. Један клан је убио велики број припадника другог, а преживели су се сакрили у цркви, тражећи уточиште. Међутим, непријатељи су запалили цркву и побили све унутра.
Међутим, сада је откривено да су остаци у гробници сахрањени неколико генерација пре Битке код Тарбата, иако постоји могућност да су били у родбинским везама са настрадалима у тој борби.
Црква је после спаљивања у тој бици обновљена, а сада служи као археолошки центар и изложбени простор овог краја.
Археолози верују да је сахрањивање остатака наредних генерација поред тела важне личности имало за циљ да покаже везе са тим моћником и да савременицима укаже на важност породице.
„Чињеница да нису сахрањивани на начин који је био уобичајен тада, такође говори да се ради о породици која је имала посебан статус у друштву“, наводе они.
Прочитајте још:
