Пожар у којем је у уторак повређена петнаестогодишња девојчица и у којем је изгорео цео стан на 10. спрату зграде на Дорћолу привукао је пажњу јавности, како због ватре која је буктала из зграде, тако и због херојске акције спасавања повређене девојке коју су извели радници ангажовани на радовима на суседној згради.
Један од њих попео се на ограду балкона стана испод оног који гори и, док су га други радници придржавали, пружио руке ка девојци на тераси изнад. Ризикујући своје животе, прихватили су је и спустили је за спрат ниже, чиме је ова умало трагична ситуација добила срећан епилог.
Ипак, много тога је могло да пође по злу, па се јављају питања где је у свему што се десило противпожарна заштита и како да се овакве ситуације избегну?
Од противпожарних степеница – остава
Некадашњи заменик начелника за превентивну заштиту Горан Милутиновић рекао је за Спутњик да је зграда захваћена пламеном била обезбеђена мерама за заштиту од пожара и да се због тога ватра задржала само у том делу зграде. У супротном, цео објекат је могао да буде угрожен.
Он је предочио да се по Закону сваки објекат прави тако да испуни одређене норме за заштиту од пожара и да се увек ради процена ризика. Према тим параметрима се одлучује који ће се елементи заштите од пожара, попут противпожарних степеница, наћи у објекту.
„Високи објекти су доста оптерећенији и они се опремају са додатним излазима, односно степеницама. За обичне објекте, ходник би требало да буде безбедан простор ако се одреагује на време и ако се одржава у складу са прописима. Кад уђете у ходник окружени сте негоривим материјалом, што је довољна мера за излазак из објекта, ако се крене на време“, истакао је Милутиновић.
Међутим, он указује на то да је прављење противпожарних степеница тешко, биле оне унутра или споља, и да не би биле функционалне за сваки објекат, па нису обавезно противпожарно решење.
„Ако је објекат виши од 30 метара онда би требало да има додатне излазе, који могу да буду и степенице. Међутим, претпостављам да је тај објекат прављен пре доношења правилника који тренутно важи, па је могуће да је примљен без противпожарних степеница“, предочава Милутиновић и додаје да многи објекти у Београду имају такве степенице.
Запуштена заштита
Он је нагласио да безбедност умногоме зависи од станара, који треба да знају да користе елементе противпожарне заштите и како да се понашају у случају пожара.
„Ствар је у томе што се те степенице ретко користе, па их станари запуштају, од њих праве оставе. Самим тим, ви имате степенице, али ако их не одржавате – немате их“, напомиње Милутиновић.
На констатацију да у многим зградама нема ПП апарата, Милутиновић каже да су за њихово одржавање одговорни станари, односно управници стамбених објеката, а за контролу поседовања комунална инспекција.
За непоседовање ПП апарата у стамбеним објектима покреће се прекршајни поступак. Казна за одговорно лице досеже до 50 хиљада динара, а за правно и до милион.
Виши степен безбедности – на станарима
Упитан шта би била алтернатива противпожарном степеништу, Милутиновић одговара да постоје спринклери, аутоматски системи за гашење пожара, али и да се они не уграђују у стамбене, већ углавном у јавне објекте, јер би одржавање било скупо за станаре, а претпоставља се да човек зна куда да изађе из стамбене зграде.
„Ризик се сагледава у законској процедури да би се дошло до сразмерног решења. То подразумева да човек буде заштићен уз најмања могућа улагања у објекат. То може да се подигне на виши ниво, али је потребна сагласност станара. Они могу да убаце савремени систем за гашење пожара ако желе, то је додатни ниво безбедности“, наводи Милутиновић.
