"Господ га је позвао безмало кад и Светог Петра Цетињског и Петра Другог Ловћенског, пошто је светим луком спојио њих двојицу, дуго је бирао онога ко је достојан да га приброји - Амфилохија Радовића Морачког Јасновица", рекао је академик Бећковић на сахрани митрополита АМфилохија и додао:
"Већ сам видео његову икону, два Света Петра Петровића су две живе стене на којима је саграђена митрополија Свете Српске православне цркве, а трећа, најтврђа стена одваљена у наше време, био је и остао митрополит Амфилохије Радовић. А све тројица нису били мање верни Христу од Апостола Петра, постоља Христове цркве, како га је описао Свети Лука.
Петар се Христа одрекао три пута, а наша два Петра, а ни Амфилохије, никад и ни за шта.
Амфилохије се родио у Морачи на Божић и на кршетењу добио име Ристо, наш народ и Христоса зове Ристос. И два света Петра били су песници, други је једини горостас у српској поезији. И Амфилохије је псеник и српски народ је песник, а српски језик је један од највећих ауторитета светске културе, убрајан у најлепше и најважније језике света.
И Црна Гора је део поезије, а шта је теологија и монахологија, него теологија и доказ да атеистичке поезије нема.
Андрић је рекао да песнику и његовом делу ни време, ни људи не могу ништа, смрт их само увећава, прославља и увеличава. Само ситене душе и њхова недела поништава.
Данас почиње други нови вечни живот Амфилохија Радовића.
Кад је хиротонисан на Цетињу, ја сам му рекао да ако жели бити свет, нема бољег места ни земље за такву прилику и улогу.
Кажу да Бог сваког држи на земљи док не уради оно за шта се родио, тако га је Господ позвао у прави час, да је раније, не би ваљало. На небо где ће сад моћи више да учини за свој народ и цркву, него да је остао на земљи.
Нова препорођена Црна Гора почиње од А, зато смрт никоме није пала лакше него њему, зато је на одру овако блажен и спокојан, зато ми плачемо, а он и небо се радују.
Као што је Свети Ђорђе некад убио аждају, тако је Амфилохије погубио корону, не само као болест, него и као вирус братске мржње."
