Стопама Павла Вуисића
С непуних тридесет година, глумац Владимир Гвојић у својој биографији има бројна кратка филмска остварења, неколико филмских награда и најзначајније глумачко признање – „Цар Константин“. Али не и диплому из глуме. Овај се талентовани младић уписао у српску филмску историју и постао други глумац, после Павла Вуисића који је овенчан овим признањем, а да није завршио студије глуме.
„Филм је једна од највећих страсти мог живота. Тешко ми је да опишем колика је част добити ово признање и надам се да ћу изградити нешто још боље у будућим ангажманима“ каже за Спутњик Владимир Гвојић.
На филмском платну присутан је већ тринаест година што је сасвим довољно времена да глумачки занат краде уживо, учећи на терену. Ипак признаје да је као страствени филмофил највише научио од покојних колега, гледајући филмове и серије.
„Кад помислим на лауреате ове награде, Бату Живојиновића, Драгана Николића, Павла Вуисића, Бекима Фехмијуа, у њима видим своје идолое. Ако ова награда значи да ћу им се формално приближити, свако нормалан имао би осећај као да ту не припада“, искрен је млади глумац.
Један сасвим нормалан дечко А.С. (25)
Награда „Цар Константин“ додељена му је за главну улогу у дугометражном филму Милене Грујић „А.С. (25)“. Пре тога Владимир је имао прилике да истражује свој таленат у чак 50 краткометражних остварења, што му је донело и две награде „Златна интерпретација“ на Башта фесту.
„У кратком метру глумац има ограничен простор због чега већим интензитетом пласира глумачке поступке и решења. Када је дуги метар у питању, највећа тајна је како један глумац распоређује ресурсе током трајања филма“, објашњава Гвојић.
Прича филма „А.С. (25)“ инспирисана је истинитим догађајем. Реч је о пљачки мењачнице у којој главни јунак, Сале, кога Гвојић тумачи, доноси „београдски асфалт у најлепшем духу“.
„Урбани антихерој доста је заступљен и у окружењу, и на телевизији, и у другим филмовима. Није тешко наћи инспирацију, већ изабрати праве елементе који су довољни да се креира нешто што је реално. Неко је рекао за Марлона Бранда да се његов таленат огледао у томе да од одређеног броја тачних решења за представљање једног лика изабере она која ће за најширу публику бити оно најбоље“, преноси Гвојић.
За ову улогу се, како каже, спремао другачије, јер је истинита прича. У покушају да јој удахне разрешење, стави тачку на једну од могућих варијација како се овај догађај могао завршити, Гвојић је покушао да пронађе оправдање за лика кога тумачи.
„Глумци кажу да увек бране свој лик. По мом мишљењу, лик се може и напасти. Леонардо ди Каприо у филму ’Ђанго’ каже да није бранио свој лик, већ да га је нападао и то је довело до фантастичног резултата. Ја сам овде покушао да пружим неко своје разрешење, да му дам смисао макар била она тужна и неутешна“, твди млади глумац.
Гвојић признаје и да се у припремању за ову улогу угледао на једног од својих идола, Драгана Николића, вечитог фајтера и београдског мангупа.
„Кад је Драган Николић умро, ја сам три дана плакао. Нисам само за њим туговао, на тај начин оплакивао сам себе. Било да је био у главној или споредној улози, увек сам се поистовећивао само са Драганом Николићем. Ако је ово на неки начин слично његовим улогама, мени би то била највећа награда“, признаје награђени глумац.
Кад порастем бићу...
Ако би неко помислио да би се у Владимиром избору професије нашли полиција, саобраћај, борилачке вештине, наука, био би у потпуности у праву. Он је желео све то и постигао – кроз филм и глуму. У ширем смислу речи, себе описује као филмаџију, а на питање коју рецитацију и комад би припремао да сада излази на пријемни за глуму, наш саговорник каже:
„Да сада излазим на пријемни, као рецитацију бих вероватно изабрао Диса, Мику Антића или Лазу Костића. За страни драмски монолог припремао бих један од моја два омиљена комада, а то су - ’Сирано де Бержерак’ Едмона Ростана или Шекспиров ’Кориолан’“.
Владимир Гвојић тренутно снима серију „Нечиста крв“, пројекат за који тврди да ће бити занимљив.
„Има доста акције, а ја сам љубитељ жанровских филмова који ми недостају у нашем уметничком филму. Подела је сјајна, имам прилику да радим с Љубом Бандовићем. Моја улога јесте епизодна, али задовољан сам простором који ми је дат“, каже Гвојић.
Уместо епилога
Ко је Владимир Гвојић можете сазнати у филму „А.С. (25)“, а ко све може да буде, жири нам је овом наградом наговестио:
“Играти младе мангупе је већ много пута одиграно, али он доноси београдски асфалт у најлепшем духу: бескомпромисно, шармантно и са стилом, играјући се игре живота и смрти, тражећи сопствени идентитет, али и идентитет окружења, заточен у бруталну архитектуру живота, који није бирао. Суптилним тумачењем лика успева да сву трагичност уведе лаганим, ненаметљивим средствима.”
