„Попустити у случају ове или оне државe значи довести вука у тор и онда имати проблема са тврдњама о македонској мањини. А сутра ће желети да становништво у регионима Ћустендила и Благојевграда, који се налазе на граници Бугарске са Северном Македонијом, учи језик из 1945. године“, рекао је министар за „бТВ“.
Он сматра да питање да ли ће постати део Европске уније зависи од самих суседа, али они их неће подржати ако наставе да шире лажне информације, да Бугаре називају фашистичким окупаторима, искривљују историју, лажу о пореклу Бугара, а притом траже подршку великих европских земаља.
„Ако се такво размишљање у духу коминтерне настави, ништа неће успети. Они куцају на многа врата, не само на врата Немачке. Не служи им на част то што дођу у Бугарску и затраже да разговарају о проналажењу компромиса након што оду у Брисел и неке европске престонице и иза наших леђа испричају нетачне и увредљиве ствари о Бугарској“, рекао је Каракачанов.
Према његовим речима услови споразума о пријатељству из 2017. године нуде решење проблема који постоје међу државама, али Скопље је престало да се придржава споразума годину дана након потписивања, а заједничка комисија за историјска и образовна питања не ради већ годину дана.
„Испоставило се да неко у Скопљу мисли да ће Бугарска поново учинити уступке због братских односа или из солидарности. Ако погледате скопске медије, изјаве скопских политичара, видећете да рачунају на то да ће неко извршити притисак на Бугарску и да ће се она одрећи својих националних интереса“, изјавио је.
На питање да ли ће Бугарска блокирати приступање Северне Македоније Европској унији ако проблеми не буду решени, политичар је објаснио да је Софија већ изнела своје мишљење 2019. године када је усвојила оквирни став.
„Све што је потребно налази се у споразуму о пријатељству, добросуседству и сарадњи. Скопљу је то био подсетник да, ако не спроведе све из споразума, ми нећемо подржати почетак прве међувладине конференције са Македонијом“ изјавио је Каракачанов.
Прошлог октобра парламент је гласао за оквирни став у којем Софија захтева да Скопље напусти говор мржње према Бугарима, тврдње о македонској мањини и користи „службени језик Републике Северне Македоније“ уместо формулације „македонски језик“, који се у Бугарској сматра бугарским дијалектом.
Прочитајте још:
