Овако је у беседи на сахрани Јустина Ћелијског говорио митрополит Амфилохије Радовић, тада професор Богословског факултета и ученик једног од највећих православних теолога. Владика Амфилохије одржао је ту беседу 1979, приликом опроштаја од свог духовног учитеља, Јустина Поповића.
Делови те беседе један су од првих забележених говора Амфилохија Радовића и део су филма „Ава Јустин“ ђакона Ненада Илића.
„Осамдесет пет година провео је на земљи овај Свети Покојник, који почива пред нама. Свих тих осамдесет пет година својих он је принео на дар тој светој Благовести рођења Сина Божјег! Цео његов живот, од почетка до краја, заиста је био благовест, благовест вечно нова, која се чује и траје већ хиљаде година. Он је био један од безбројних верних свeдока те Благовести. Сведочио је речју својом, сведочио је животом својим, сведочио је и самим рођењем својим, посведочио и својом смрћу“, рекао је Амфилохије, објаснивши да је Јустин рођен и преминуо на исти празник - Благовести.
„Из светог корена ничу свети плодови. Блажена су поколења и оно корење које се завршава таквим плодом какав је био Отац Јустин. На сваком месту где се Отац Јустин појавио и где је живео и радио, око њега би се узбуркале устајале баре, његов усправни став и огњена природа узбуркавала је море сиве свакидашњице“, рекао је, између осталог, Амфилохије.
Амфилохије говори како је отац Јустин био и песник и филозоф
„Нико у историји овог народа није тако дубоко осетио, опевао и описао чудесни лик Логоса Божјег, Богочовека Христа, оваплоћеног од Пресвете Дјеве и Духа Светога за спасење рода људског. У свим својим делима, у свим својим молитвама, у свим својим уздасима, једном речју - целокупним својим животом Отац Јустин се трудио да опева, да изрази, да опише речју неописиви Лик Христов, да одмуца своју вулканску љубав према Богочовеку Христу“, говори Амфилохије и пита се „Зашто је Отац Јустин ударио такав снажан акценат управо на Личност Богочовека Христа?“
„Зато што је он осетио, и то више него ико други код нас у наше време, изузев његовог учитеља Владике Николаја, да целокупна европска култура хита некаквом стравичном ћорсокаку, да се враћа древном многобоштву, идолопоклонству, и то управо стога што превиђа и заборавља и избацује из ове васионе и из људског ума и срца, избацује из људске културе и историје, као из живота људског друштва: јединог истинитог Бога и истинитог човека, јединог истинитог Господа и Спаса, јединог вечног Логоса Божјег“, беседи будући митрополит црногорско-приморски.
Наставља да је „Отац Јустин, као неки нови пророк Јеремија, упућивао тридесет година поруку своме народу, и не само своме народу“.
„Упућивао је, дакле, Отац Јустин своју огњену и богонадахнуту реч са овог места нацији којој је припадао, и свету у коме је живео. И ја питам вас који сте се окупили данас овде да одамо последњу пошту овом светом Покојнику, и који ме слушате, питам вас: Да ли смо чули његову реч, и да ли ћемо чути и послушати његову поруку? Да нисмо остали глуви за његову поруку, да нећемо остати глуви и непријемчиви за његову благовест? Неће ли се можда и нама десити да будемо слични онима који су убијали пророке, па им онда подизали споменике? Неће ли се случајно на њему поновити оно што се десило са његовим Господом, Кога је благовестио целог живота? Ако је не будемо хтели да чујемо и да је разумемо, он ће нам по својој великој љубави, која га је красила, опростити, али нам историја и будућност неће опростити“.
Каже да „остајемо сиромашнији за једног светитеља“, али да Јустин „одлази и собом богати Небеску Србију.“
„Одлазећи за Небеску Србију, у тузи за тобом и над собом, једно те молимо: Поздрави тамо светога старца Симеона Мироточивог, и замоли га да нам опрости што свете границе српских земаља, њихове духовне границе и духовне темеље, не чувамо. Поздрави тамо и Светитеља Саву, његовог сина и творца наше нације и културе, и кажи му да се не просвећујемо његовом просветом, и да нисмо сачували хитон Цркве светосавске непоцепан. Поздрави горе и Светог Великомученика Косовског Лазара, и кажи му да се кандило вере гаси на његовом Косову. Поздрави и Светог Василија Чудотворца Острошког, код кога си ишао и пред њим заједно са њим плакао над родом својим. Заједно са њим поздрави и Светог Петра Цетињског мученика. И кажи им оно што они знају: да народ њихов, за кога су себе принели Богу на жртву, гаси кандило вере у њиховој Црној Гори. Кажи им и то, Оче Свети, да има храмова које су они градили и за које су гинули, претворених у штале за стоку, да има чак и опогањених храмова! Кажи им да има и гробова оних који су пали за Крст часни и Слободу златну оскрнављених, на којима нема нико да запали свећу. Кажи Небеској светој Србији и оно што је најстрашније, оно због чега си тако дубоко туговао и патио, заливајући ово свето тло својим светим сузама: кажи им да се гаси света вера у деци српској! У нашој школи убија се Бог! На нашем Универзитету, на коме си и ти предавао, разапињу Христа! Из наше просвете избацују Светог Саву, њеног творца“, рекао је Амфилохије.
Прочитајте још:
