Колико год одлазак Вучића на сахрану митрополита црногорско-приморског био, како је сам објаснио, лични чин поштовања према величини његовог лика и дела, а не политички, његово присуство у Подгорици је неизбежно имало и политичку конотацију, сагласан је Вулетић.
Поготово што је одлазак председника у Подгорицу био први од како је на власти у Србији.
Да ли је ово преломни момемант у односима Србије и Црне Горе
Професор социологије на Филозофском факултету у Београду Вулетић подсећа за Спутњик да је још пре пола године, у време када су литије биле у јеку, када се чинило да је Ђукановићев режим и даље стабилан и када још није било ни коалиције која је касније на изборима победила, било речи о томе да ће Србија појачати помоћ Србима у Црној Гори.
На то је, како напомиње, обавезује и Устав и на то је и сада, после посете Српској кући у Подгорици указао председник Србије.
„Ово ће сада, чини ми се, само олакшати реализацију тог плана. Нова црногорска власт, без обзира на све, па и на то што она неће мењати спољну политику према најважнијим питањима која су била у фокусу, као што је однос према признању Косова и чланству у НАТО, ипак неће држати Србе у позицији грађана другог реда као што је то чинила Ђукановићева власт“, каже Вулетић за Спутњик.
Вучић је у Подгорици обишао и Српску кућу чију је изградњу и опремање Србија помогла са 3,5 милиона евра и најавио још пројеката помоћи Србима и на приморју и на северу Црне Горе, па и српске инвестиције.
Србија за Србе у Црној Гори – без отпора
Вулетић очекује да ће убудуће реализација тих пројеката бити једноставнија, него до сада и без отпора.
Увек постоје различити административни начини да се за нешто што је сасвим уреду тражи додатна папирологија. То су, каже, те административне заврзламе на различитим нивоима које постоје у свакој држави ако неко жели да се нешто не реализује.
На питање, да ли се може очекивати да промена власти у Црној Гори утиче и на промене у њеном друштву, овај социолог каже да ће се оно мењати.
Режим Мила Ђукановића је, како објашњава, покушао да државност Црне Горе утврди тако што ће, ако је могуће, елиминисати или интегрисати Србе асимилацијом, српски идентитет преточити у црногорски. Због тог плана је и била читава ова прича са црквом, јер је Мило знао да је СПЦ један од најважнијих темеља очувања српског идентитета. Мислио је, каже Вулетић, ако финансијски поткопа цркву отимањем њене имовине да ће она ослабити на сваки начин. То му се вратило као бумеранг.
Мењање друштва
„Нова власт ће, с обзиром на то да се у великој мери заснива и на подршци српских странака, ићи ка интеграцији Срба у структуре Црне Горе, али не начин да Срби буду асимиловани, већ да буду један од битних конститутивних елемената у изградњи те државности“, каже наш саговорник.
Он указује и да је последњих година било готово опипљиво колико се ситуација у Црној Гори одразила и на некада тесне везе „обичних“ људи у обе државе, чак и родбинске.
„Верујем да ће се те везе релаксирати, да ће друштвене, па и културне везе бити приближно ономе што је увек и било. У крајњој лини идеја Ђукановићева управо и јесте била да се подигне невидљива баријера, невидљиви зид између Београда и Подгорице, да се Подгорица окрене на било коју страну, само да се према Србима постави баријера. То би после неког времена и било учињено да и они који себе доживљавају као Србе у Црној Гори, мало по мало, без икаквог ослонца, почну да се изјашњавају као Црногорци, да мењају представу о себи, односно свој идентитет“, каже Вулетић.
Он не очекује промену циља нове власти у Црној Гори, то ће, такоће, бити јачање црногорске државности. То ће, међутим, бити реализовано на другачији начин, уместо асимилацијом Срба, њиховим укључивањем у те процесе. А онда, сматра он, ни идентитет, ни културне и личне, породичне везе више неће бити угрожене на начин на који су биле до сада.
