Трећи пик корона вируса обара све неславне рекорде како у свету и Европи, тако и у нашем окружењу. Многе земље се одлучују на ново закључавање како би се животи и здравствени системи заштитили овог удара ковида 19.
Полицијски час враћен је у Француску, Италију, Шпанију, Аустрију, Грчку, Словенију, Словачку, Мађарску, Белгију. У Великој Британији најављују се нове мере и карантин, а у Немачкој се затварају барови, ресторани, културне и спортске установе, док ће школе и вртићи остати отворени.
Боље сад карантин него за 15 дана
Ништа од ових мера још увек није донесено у Србији јер смо по бројкама и даље „бољи“ од остатка Европе, али цифра од 2.412 новооболелих и изјава министра здравља Златибора Лончара да Београд има само још 300 слободних места у болницама делују помало застрашујуће.
Епидемиолог Радован Чеканац каже за Спутњик да када бисмо поштовали постојеће мере, не бисмо морали да уводимо полицијски час. Али како каже, пошто се мере не спроводе у довољној мери сигурно ће бити уведене jош ригорозније. Према његовом мишљењу, сада је најбољи тренутак да буде уведен полицијски час:
„Видимо да ниједна земља у окружењу није прошла добро, чак су прошли далеко горе него ми, и мислим да је сасвим реално и очекивати да ћемо у току ове и следеће недеље имати далеко већи број оболелих. Е сад, у таквој ситуацији уводити полицијски час је по мени некако касно. Ја сам присталица тога да се сада уведу ригорозније мере ако је реално очекивати да ћемо доћи у такав сценарио, јер ефекат полицијског часа може да се види тек за петнаестак дана. Ви имате полицијски час а немате смањење оболелих, и онда то делује депримирајуће. А опет кад имате мањи број оболелих и уведете полицијски час, то је правовремено реаговање. Иако су сад и све ове мере нека врста сузбијања, не превентива, али превентива би била сада увести полицијски час да не дође до већег броја оболелих“.
Он своје мишљење правда речима да се постојеће мере не поштују и да санитарна и комунална инспекција без помоћи органа Министарства унутрашњих послова не могу да врше адекватну контролу и кажњавање.
Угоститељи, како каже, треба да буду свесни да ће много више изгубити увођењем полицијског часа, јер ће им се скратити радно време и строже ће им се контролисати објекти. Имаће далеко веће губитке него сада када им је дозвољено да раде нормално до 11 сати увече.
Оптерећеност здравственог система кључна
Према његовом мишљењу оптерећеност здравственог система биће одлучујућа у процесу увођења најригорознијих мера и додаје да је у Краљеву за сада клиничка слика оболелих блажа, да нема дугог задржавања пацијената на лечењу, као и да ниједан није на респиратору, што је за утеху.
„Ја мислим да ће се пратити оптерећеност здравственог система, да ће то ипак да превагне. И здравствени радници се полако инфицирају. Видећемо, у зависности од капацитета. Јесте да се и здравствени радници других структура обучавају за рад, они који нису имали додира са интензивном и полуинтензивном негом и радом на респиратору. Ту се чини максимум, али све има неке своје границе кад може да пукне. Сада видимо и многе развијеније земље као на пример Белгију која више нема капацитета па шаљу пацијенте у друге земље. Тако да је и у Европи велики проблем. Многи позивају лекаре из пензије“, упозорава епидемиолог.
Поред тога што је присталица увођења полицијског часа, Радован Чеканац указује да не утиче само карантин на психу људи, већ да је много већа траума када неко зарази неког свог који премине или добије тежу клиничку слику.
Скратити рад угоститељских објеката
Епидемиолог Зоран Радовановић није за увођење полицијског часа у Србији, односно не на читавој територији, али је мишљења да је рад угоститељских објеката требало већ ограничити.
„Ми још увек имамо до 11 увече кафиће, клубове и сплавове, а то је баш неуобичајено. Ви морате ако затворите кафане да дате тим радницима неке паре да преживе, тако да то јесте губитак за економију. Али ако се болест расеје превише онда ће економија много више да трпи јер ће живот да стане због болести. Неће имати ко да ради ако је пола радника у фабрици болесно, онда стаје и технолошки процес производње. Тако да свако има у виду економске губитке, они су неминовни, само их треба свести на минимум. Дакле, боље је сад мало жртвовати приход који остварују ти ноћни клубови, сплавови, коцкарнице“, сматра Радовановић.
Упитан која бројка би нас одвела у карантин, имајући у виду свакодневни пораст броја оболелих и хоспитализованих, наш саговорник каже да мора да се узме свеукупност ситуације и да то није само број заражених.
Важна и локација
„Ми сад већ имамо преношење у заједници, то је тај четврти степен интензитета епидемије. То је кад већ не можете да откријете извор заразе, да ако оболите и епидемиолог више не може да закључи да ли сте се заразили у продавници или у школи или на радном месту, зато што на свим тим местима има по неки заражени од кога сте могли да добијете вирус. У тој фази већ и активно откривање има мањи значај. Ствар је у томе да се комплетно сагледа ситуација, шта кажу бројеви и колико они одражавају истинску ситуацију на терену“, каже Радовановић.
Он указује да се приликом заоштравања епидемиолошких мера узима у обзир и територијална расподела, јер нема потребе уводити рестрикције у целој земљи ако ситуација није свуда иста. Ограничење саобраћаја је према његовим речима једна од мера, јер ако постоји неравномерна расподела онда се иде на то да се заштитите делови који су релативно поштеђени, да се вирус не расејава и тамо. Суштина је, како закључује, да је овај талас у успону и да иде доста стрмо навише.
Прочитајте још:
