Најмање је овде реч о председничким изборима и о томе ко ће живети у Белој кући у наредне четири године — Џо Бајден или Доналд Трамп.
Суштина је да су моћни мејнстрим медији на Западу и власници друштвених мрежа беспризорно сахранили чак и привид објективности и оголели своју застрашујућу мисију у новој фази политичких турбуленција које потресају планету.
Језиво сазнање је да данас на водећим америчким медијима, попут тоталитарних система средином прошлог века, не сме ни да се постави питање да ли су председнички избори били регуларни.
Страховити политичко-медијски механизам који се перфектно организовао само са једним циљем — да сруши Доналда Трампа, немилосрдно је у том послу згазио готово све елементарне темеље на којима је вековима почивало америчко друштво или се бар хвалило да је тако.
Бруталне дезинформативне кампање које су америчке администрације тренирале широм света — од СССР-а, СФРЈ, Србије, Украјине, Либије, преко Блиског истока, Кине, па опет преко Пацифика до Јужне Америке — вратиле су се као бумеранг кући — у још огољенијем облику.
Под планетарним рефлекторима, тако, гледамо у директном преносу како се суровим, антидемократским и тоталитарним методама, којим је немогуће супротставити се, декласира председник Америке као последњи „ауторитарни диктатор“ из неке банана републике.
Гледамо, из минута у минут, како се пљује, вређа и шутира на земљи човек који је четири године водио Америку и то без права да изнесе своје мишљење, став, сумњу, процену, правну анализу, своје аргументе и доказе. Без права на одбрану.
Гледамо једну надреалну, футуристичку и постполитичку епизоду у којој телевизије и друштвене мреже, истовремено и (као) по команди блокирају и прекидају председника државе у пола речи, називају га лажовом, забрањују му да изусти слово у своју корист.
Гледамо једну унапређену орвеловско-кафкијанску драму у којој новог председника Америке не одређује уставна и законска процедура и у којој се судови и фамозне америчке институције не питају ама баш ништа.
Победник се постаје онда када то објаве роботизовани водитељи силних медијских кућа који нас испред технолошки и визуелно савршених дијаграма, мапа и графика, двадесетчетворочасовним брбљањем убеђују да постоји само једна страна и само једна истина о изборима — она коју они саопште.
Америка је, тако, досегла ниво империјалне метастазе и на отвореној сцени показала како она више не може да буде држава за пример и углед било коме на земаљској кугли.
Србија је ту страну Америке упознала на својој кожи у последњих тридесет година. Срби знају како изгледа када се у дубини и муљу америчке мочваре одлучи да је једна страна апсолутно исправна, а да другу, српску — треба уништити.
Али не би требало сеирити што се тај, у многим појавним елементима грозоморни поредак „дубоке државе“, окренуо ка ауторазарању и поништавању основа америчког друштва.
Свет окреће нову црну страницу. Надајмо се да то није пут у велику глобалну трагедију.
Прочитајте и:
