Споразум, према речима стручњака за политику Кавказа и каспијског региона Александра Гајића из Института за европске студије, са једне стране у највећој мери задовољава азербејџанске претензије, а на другој спасава Нагорно Карабах и Јерменију.
Јермени из Карабаха избегли судбину Срба у Крајини
„Јермени у Јерменији биће незадовољни. Већ видимо колико је њихово незадовољство. Али у реалној ситуацији, да су наставили сукоб са технички и бројно надмоћним азербејџанским снагама, били су у опасности да им буде прегажен и главни град Степанакерт, и цео Карабах, и да доживе судбину коју су доживели Срби у Крајини 1995. Међутим, Јермени имају срећу што се Русија умешала и што је успела да избоксује реалполитичко решење у овој ситуацији“, сматра он.
Иако несумњив губитник у рату, Јерменија је пристанком на споразум избегла да цео Карабах потпадне под контролу Азербејџана, додаје наш саговорник.
Русија — кључни посредник
Овакав споразум, према чијем слову је Јерменија пристала да преда територије које је изгубила у шестонедељном конфликту, док је Азербејџан задовољен постигнутим статусом кво, био је, каже Гајић, очекиван.
„На овај начин Русија се успоставила као кључни посредник у преговорима, као кључна сила која може да спречи конфликт који је ескалирао и да у наредним временима буде и главни чувар мира у целој регији“, коментарише Гајић.
Ипак, уз све губитке, Јерменија задржава контролу над важним коридором Лачин, који ће бити проширен за пет километара и који ће контролисати мировне трупе, док је заузврат пристала да отвори коридор између Азербејџана и његове провинције Нахичеван, која се налази између Јерменије и Турске и нема физички контакт са остатком земље. И тај коридор обезбеђиваће руски мировњаци, наглашава Гајић.
Хлађење усијаних глава
Према речима Владимира Ољенченка, из московског Центра за европска истраживања Института за светску економију и међународне односе, веома је важно да је рат прекинут, што је и био циљ руске стране. Русија је, према његовим речима, подстицала сукобљене стране да обуставе ратна дејства и почну да преговарају о миру.
„То је постигнуто и то јесте озбиљан продор. Реалан је напредак и размештање руских мировњака, што су тражиле обе стране. Ако се прати оно што је рекао председник Азербејџана, мировни контингент остаје пет година. Такве изјаве су корисне јер хладе усијане главе. Хладе оне који би хтели да наставе да ствари решавају путем силе. Стога је ово несумњиво значајан успех. Сада обе стране треба да поштују договорено, а верујем да ће их присуство руских мировњака подстицати на то“, сматра он.
Према речима заменика председника одбора за одбрану руске Државне думе Јурија Швиткина, због дуготрајности сукоба у Карабаху, тешко је рећи која је страна у праву, али за Русију је најважније што је рат заустављен. Увођење мировних снага неоспорно ће допринети томе да се сукоб заустави, сматра Швиткин.
„Забрињава чињеница да су тамо присутни терористи који су стигли са територије Сирије. То је недопустиво. Нема сумње да је одлука о увођењу мировног контингента донета уз сагласност три стране — Јерменије, Азербејџана и Русије. Изјава председника Русије је благовремена и важна. Значајно је да Русија преузима одговорност за деескалацију напетости. Мислим да ће то на крају довести до нормализације. Али ситуација остаје доста сложена“, каже Швиткин.
Прочитајте још:
- Крај рата у Карабаху: Шта се Путин договорио са Пашињаном и Алијевим
- Како су реаговали Азербејџанци и Јермени на споразум о примирју у Карабаху /видео, фото/
- Захарова: Само руски мировњаци биће на контакт линији у Карабаху
- Карабах признао да је изгубио контролу над градом Шуши /видео/
- Пашињан: Морали смо да потпишемо споразум о примирју
- Азербејџан: Јерменија је капитулирала