„Потреба за таквим центром се јавила због тога што се руско-амерички односи неће побољшати без обзира ко победи на америчким председничким изборима. Све процене указују на то да ће односи или остати на садашњем нивоу, или ће постати још гори“, каже експерт за стратешко наоружање Владимир Евсејев.
Према његовим речима, додатну напетост ствара нејасна будућност Споразума о ограничавању стратешког офанзивног оружја (СТАРТ 3), након чијег истека у фебруру 2021. године свет може остати без споразума који ограничава нуклеарне арсенале две највеће силе.
Још један фактор је оштар став америчког председничког кандидата који, по судећи свему, побеђује на изборима, истиче Евсејев. Како каже, треба имати на уму и недавно саопштење САД о могућности размештања ракета средњег домета не само у Азији, него и у Европи.
Експерт подсећа и на то да амерички лансирни системи Мк41, који су тренутно активни у оквиру противракетне одбране, у случају потребе могу послужити за лансирање крстарећих ракета „Томахавк“ класе „земља-земља“.
„У таквим условима, када је знатно порасла активност извиђачке авијације у близини граница Русије дуж читавог периметра, када се ратни бродови приближавају руским границама, за Русију је веома важно да има командно место које би гарантовало управљање стратешким нуклеарним снагама у било којим условима, укључујући почетак нуклеарног рата“, оцењује Евсејев.
Америчка концепција муњевитог глобалног удара
Према речима главног уредника часописа „Национална одбрана“ Игора Коротченка, нови руски командни центар за стратешке нуклеарне снаге биће у стању да издржи брзи глобални удар САД и да изда наређење за одмазду.
„Није Путин случајно ставио акценат на побољшање заштите централизованог система управљања стратешким нуклеарним снагама. То је повезано са чињеницом да се у САД тренутно активно реализује концепција муњевитог глобалног удара, која је предвиђена, између осталог, и за то како би у одређеној ситуацији покушали да изврше разоружавајући напад на објекте система државне и војне управе Русије“, објашњава Коротченко.
Експерт истиче да се тај проблем актуелизовао након изласка Вашингтона из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и због могућности размештања одговарајућих америчких система за наоружавање у земљама Централне и Источне Европе, балтичким државама и у азијско-пацифичком региону, усмерених на Русију.
Према речима Коротченка, Путин се фокусира на то да су „наши командни системи за стратешке нуклеарне снаге заштићени чак и у условима првог напада на Русију, укључујући употребу нуклеарног оружја, и да ће бити у могућности да издају наредбу за лансирање наших интерконтиненталних балистичких и крстарећих ракета у циљу одмазде“.
„То је кључни моменат очувања стратешке стабилности, који обезвређује било какве покушаје да се против Русије започне нуклеарни рат“, сматра Коротченко.
Муњевити глобални удар је војно-стратешка концепција, разрађена на иницијативу Пентагона, а подразумева напад конвенционалним оружјем било ког дела планете у року од једног сата. САД су одувек тврдиле да постоји могућност да прве употребе нуклеарно оружје.
Раније је председник Русије Владимир Путин саопштио да је формирање командног центра у завршној фази.
