Тврдња коју је недавно изнео професор међународних студија Јин Канронг да је кинеска армија пре неколико месеци на Хималајима, током пограничног конфликта са Индијом, користила електромагнетно оружје, усталасала је светску јавност јер се ово оружје умногоме разликује од оног које користи америчка армија.
До сада је америчка јавност застрашивана могућностима да је Кина способна да изведе напад електромагнетним пулсом (ЕМП), док се у случају на Хималајима ради о другачијој врсти оружја — DEW оружју, односно оружју које делује директном активном енергијом (directed-energy weapon).
И кинеско електромагнетно оружје по Теслиној идеји
Према речима стручњака за наоружање са београдског Машинског факултета професора Момчила Милиновића, ово не представља новост, јер га америчка армија има у свом наоружању већ десетак година.
Идеја којом су се водили конструктори овог оружја, јесте да се уз помоћ микроталаса изазове кључање молекуларне воде испод коже, а Американци су ово оружје конструисали испрва са намером за разбијање демонстрација. О свему томе писао је још Никола Тесла пре 100 година. У основи Теслиних скица за оружје налази се, каже Милиновић, сноп електрона.
„Американци су га ставили у Хамер, на коме је једна антена, која изгледа као обична радарска антена. Међутим, то није радар, него оружје са електронским снопом и зове се АДС — active denial system. Систем делује на људе условно без повреда. Основна идеја била је да се направи оружје које није смртоносно, али које ће разјурити непријатеља. Толико су безобразни да то зову хуманим оружјем“, каже Милиновић.
Оружје се састоји од вакуумског извора електрона, који се шаљу у правцу обичног антенског огледала, уз помоћ кога се електронски фокусирају и рефлектују у фокусирани сноп на циљ, објашњава наш саговорник. Фокус може бити шири или ужи, али обично износи од четрдесет до педесет метара. Иако сви крију домет електромагнетног оружја, домети су, према Милиновићевим речима, релативно кратки.
„Кинеско оружје, ако је деловало на већи број трупа, имало је и мало већи домет. Међутим, принцип је исти — сноп путује брзином светлости и продире под кожу врло мало, два до три милиметра, отприлике. Изазива подизање температуре молекула воде у телу и човек има осећај да гори. Температура се подиже до 130 Фаренхајта и тај импулс електрона траје до две секунде. Када гурнете прст у воду која је топла око 60 степени, што је око 130 Фаренхајта, осећате да сте испечени. Међутим, ако је толика температура испод коже, осећате да горите и тада настаје општа бежанија, јер се температура коже за највише две секунде подиже на 60 степени. То је огромна разлика у односу на температуру тела“, објашњава наш саговорник.
Деловање снопа дуже од две секунде, на пример до десет секунди, довело би до потпуног исушивања коже и паљења тела, додаје Милиновић.
„Видео сам фотографије неких експеримената у Авганистану, пошто је ово оружје тамо коришћено пре десетак година, где су људи са спаљеном руком, коленом… То су опасне опекотине, што значи да је температура молекуларне воде испод коже била изнад 60 степени“, тврди он.
Кинеско оружје делује дубље у телу
Кинеско електромагнетно оружје, за које професор Јин тврди да је коришћено на Хималајима, према Милиновићевим речима, делује софистицираније и комплексније од америчког. Ако су тврдње да је оружје код индијских војника изазвало повраћање, како кинески професор тврди, то би могло да значи да се продор микроталасног сигнала врши дубље у тело и да делује на цео човеков организам.
„То делује да је еклектромагнетско оружје са мало другачијим карактеристикама. Можда чак са другачијом фреквенцом, другачијом модулацијом, другачијим фокусирањем и то на унутрашње органе тела, а не само на кожу“, сматра Милиновић.
Осим Американаца и Кинеза, електромагнетно оружје развија и Русија. Међутим, према Милиновићевим речима, руска армија електромагнетно оружје још не приказује, јер је оно усмерено на обарање авиона или дронова уместо на живу силу.
Електромагнетно оружје сасвим сигурно развија и Индија. Међутим, ова земља до сада није имала непосредног пешадијског непријатеља, каже Милиновић, а с обзиром да је главни непријатељ Индије Пакистан, она према њему концентрише све своје ресурсе, закључује Милиновић.
