Ово је за Спутњик изјавио Ивица Дачић, председник Скупштине Србије и лидер СПС који верује да и Бајден, као и многи политичари, показује два лица — једно док је у опозицији и друго кад дође на власт:
„Бајден је као потпредседник САД-а био два пута у званичној посети Србији и оба пута сам се срео с њим. И као председник Владе у Вашингтону, и на Минхенској безбедносној конференцији на коју сам ишао са председником Вучићем. Сви ти разговори били су потпуно другачији од оних које је Бајден водио током деведесетих. Тако да мислим да треба да се фокусирамо на грађење нових односа и нових релација са људима који ће се бавити и европским пословима, односно, дијалогом са Приштином. Јер је највећи проблем Бајденове америчке администрације, односно демократа, то што они сматрају да је питање Косова решено. Они не фаворизују наставак дијалога Београда и Приштине него једноставно траже имплементацију одлуке о проглашењу Косова. У том смислу, та администрација нам вероватно не би била наклоњенија од Трампове која нема оптерећење да је учествовала у пројекту стварања независног Косова. И зато је Трампова администрација била отворенија за компромис. Међутим, ситуација се мења и реална међународна политичка сцена се променила. Косово нема више тако јаке позиције као што је имало, оно нема већину, не може нигде да постане члан“.
Признање Косова није могуће, не могу нас више бомбардовати
Али, надају се у Приштини да би се Бајденовим доласком и то променило…
— Па не може се то решити Бајденовим доласком. Није то лако. Није лако притиснути Србију да призна Косово и да земље које нису признале Косово то учине. Ако неко очекује да ће неко сада да бомбардује Србију или да уводи Србији санкције да би се помогло Косову, мислим да тај не живи живот у 2020. години, него да живи у прошлости.
Каква је судбина Вашингтонског споразума?
— Србија није та која оспорава Вашингтонски споразум, нити се мешамо у резултате избора у САД. Да ли ће нова администрација остати при том споразуму или не, на њима је да донесу одлуку. Ми остајемо при ономе што смо потписали као озбиљна и предвидива администрација. С друге стране, Косово се отприлике нада да ништа потписано неће важити пошто је Трамп изгубио, него да ће се сада наставити са политиком Била и Хилари Клинтона. А то је политика заснована на лажима о томе да је Србија агресор, да је извршила геноцид и остало. Бил Клинтон је говорио о томе да су Срби криви за оба светска рата, чак и за холокауст. То не говори толико о његовом незнању, колико о безобразлуку. Он жели да необразованом и неинформисаном делу света наметне да смо ми традиционални варвари и дивљаци који су убијали недужне Албанце. Цела та прича је пала у воду. Пала је у воду и тиме што је под притиском међународне заједнице формиран и суд који суди за злочине ОВК према Србима.
Време је за правду за српске жртве. Србија веома активно сарађује у истрази ратних злочина, откривању несталих лица. Радимо све оно што добијемо као захтеве за истрагу, траже се гробнице... За разлику од Приштине која не жели да провери ниједну, а постоји пет локација са масовним гробницама које тражимо да провере. У Србији нико не спречава да се било шта открије, нити да се санкционишу кривци. Време се променило и не очекујем никакве негативне промене за спољнополитички положај Србије после председничких избора у Америци.
Где очекујете да ће се водити дијалог Београда и Приштине, с обзиром на исход председничких избора у САД као и на Тачијев одлазак у Хаг?
— Формално гледано, дијалог се води у Бриселу по Резолуцији СБ УН на основу заједничког предлога Србије и ЕУ. То је она чувена прича када је тадашњи председник Србије Борис Тадић променио став док је шеф дипломатије Вук Јеремић био у авиону на путу за Вашингтон. Колико је то добро или није, не вреди сада о томе да расправљамо. Моје мишљење је да није добро, али смо ми већ 2012. отпочели дијалог у Бриселу, а ништа од оног што смо се договорили се не примењује и зато је цела прича неизвесна. Међутим, Србија ће и даље учествовати у дијалогу. Ми мислимо да је Србија у Вашингтону добила и више него што је могло да се договори у Бриселу, зато што је потребно да неко врши притисак на Приштину.
Колико ЕУ може да врши притисак и хоће, видели смо свих ових година, а то значи да од тога нема ништа. Ми смо спремни за наставак дијалога и то нема везе са председничким изборима у Америци. Претња за дијалог у овом тренутку није САД, већ ситуација на Косову, имајући у виду да је дошло до хаоса на политичкој сцени због Хашког суда. Авдулах Хоти сада не сме да дође у Брисел да договара нешто ново све док се не реши ко ће бити изабран уместо Хашима Тачија.
Односи са Црном Гором
Прошли су избори и у Црној Гори, јесте ли са црногорским председником Парламента Алексом Бечићем имали до сада неке контакте — ви сте први изабрани функционери и овде и тамо?
— Честитао сам свима њима на изборном резултату као лидерима странака после избора, и Андрији Мандићу, Кнежевићу, Бечићу, Дритану, Кривокапићу, Милачићу. Ја сам тада био министар спољних послова. То сам урадио телефоном, пошто познајем људе. Наравно, у међувремену је једино Бечић изабран на неку функцију, али ја тада нисам био председник Парламента, него министар спољних послова. Затим сам ја постао председник Парламента, али још нисам добио честитку од њега. У сваком случају, то су формалности. Мислим да ту треба сачекати избор Владе у Црној Гори и градити односе на најбољи могући начин.
Ако већ имамо председнике парламента у обе земље, да ли би та сарадња могла да почне од вас?
— Свакако да може, ја не бежим од тога. Желим да наши парламенти дају посебан допринос свему томе. Тако да ћу са великом радошћу прихватити све предлоге за заједничке активности, билатералне посете. Немамо ближег једни од других и зато треба да гледамо да се што више бавимо заједничким стварима, а не да инсистирамо на разликама. Разлике су увек ту и увек ће и бити.
Могу ли оне да се превазиђу?
— Мислим да морају. Никад велике идеје не пропадају због неких општих ствари, него због ситница, односно неслагања у ситницама. Тако да бих ја више да се бавимо суштином наших односа, а то је да желимо добре односе две државе и два народа. Ми немамо никаквих, ни територијалних ни било каквих претензија према Црној Гори, напротив. Оно што нас једино занима то је положај српског народа који живи у Црној Гори, њихова права, положај Српске православне цркве, и наша заједничка будућност. Тако да су сви они који су у прошлости радили против тога, на неки начин радили и против боље будућности грађана Србије и грађана Црне Горе.
Завршени су и локални избори у БиХ. Какав ће бити однос Београда са новим градоначелником Бањалуке?
— Никада се нисмо мешали у изборе нити у Црној Гори, нити у РС, у смислу да ми одређујемо ко треба да добије већину. То практично значи да смо спремни на сарадњу у интересу Републике Српске, српског народа у БиХ и у РС, као што смо и до сада то радили. Оно што нас једино занима је политичка стабилност, да се избегне свака врста међусобних сукоба и нестабилности која може да угрози опстанак Републике Српске. Тако да се ми не укључујемо сада у та страначка препуцавања унутар РС, али смо животно заинтересовани и увек ћемо подржавати све оне политичаре који се залажу за опстанак РС и за блиску и присну везу са Србијом.
Желим да додам још једну ствар, да не би било заблуде. У РС постоји Социјалистичка партија која има блиске везе са Социјалистичком партијом Србије још из времена Милошевића. Председник те партије је Петар Ђокић. У међувремену је из те партије отишло неколико људи и неколико организација, и направљена је Социјалистичка партија Српске која има чак и скраћеницу СПС, са жељом да се вероватно што више захвати из бирачког тела. Пошто је Додик изразио сумњу у односе његове странке са СПС-ом, важно је да неко не мисли да је то СПС одавде из Србије. Социјалистичка партија која има везе са Србијом је Додиков поуздан коалициони партнер. Значи, нисмо ми ти који ћемо да нарушавамо стабилност, ни Додика ни било кога другога у РС.
Могу ли лидери ОВК бити осуђени
Да ли је правда спора али достижна кад су у питању суђења лидерима ОВК?
— Да је правда спора, то смо видели, а да ли је достижна, то ћемо тек видети. Покретања поступака није гаранција да ће доћи до пресуда. Али, овога пута је нешто другачија ситуација. Ово је суд из Приштине који има седиште у Хагу. Формиран је одлуком Приштине, а на захтев Савета безбедности УН. Да то није било, суд би формирао СБ после извештаја Дика Мартија. Значи, то није суд који сада изнова суди свима, ово је суд за злочине које је ОВК починила према Србима, а који су остали неистражени, укључујући и трговину органима. Односи се и на српске жртве којих је велики број после доласка НАТО-а на Косово.
Да ли може да се дође до пресуде ако знамо у каквом страху живе људи са Космета и не смеју да сведоче?
— Сведоци су били под великим притисцима увек. Чак је и Харадинај ослобођен пред Хашким трибуналом због недостатка живих сведока, што је закључено у пресуди, а што доказује да су они побили све сведоке. Зато је сада заштита сведока једна од најважнијих ствари којим треба да се бави специјализовано веће или суд. Видели сте да има много сведока, али и да су они читав тај списак већ објављивали, да су тим такозваним ветеранима доношена акта која су кружила у истражном поступку. Сигурно је да ће бити притисака на сведоке, али ситуација је заиста много различита у односу на период када је заседао први Хашки трибунал.
Хоће ли Србија послушати шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља који тражи да ускладимо законодавство са европским и одустанемо од пресељења амбасаде из Тел Авива у Јерусалим?
— У сваком споразуму имате нешто што неко ко креира тај споразум, жели да протури, иако тема нема баш неке везе са тим договором. Тако је и у вашингтонском било неких тачака за које су се сви чудили откуд уопште ту. Само онима који познају ту политичку сцену било је јасно да ће они гурати разноврсност енергетског извора, а ја сам слушао то још од Бајдена када сам био премијер. У том Вашингтонском документу нашла се тако и 5Г мрежа, Хезболах, ЛГБТ али и питање Јерусалима јер је Трамп веома водио рачуна о интересима Израела због гласова на изборима. То вероватно није у сагласности са ставовима ЕУ али ово што тражи Борељ се односи на један процес који може да потраје.
Када нам буду рекли „ви ћете за шест месеци да будете чланови ЕУ, дајте усагласите своје ставове са нашим“, то је нешто друго. А није у реду да се каже да ћемо за десет година бити у ЕУ, а да морамо да радимо нешто што није у складу са нашим државним и националним интересима. Када дође фаза да уђемо у Унију прекосутра, ми ћемо сутра променити све, а до тада морамо да водимо рачуна како да преживимо. Наш интерес јесте ЕУ али не сме да буде супротстављен са државним интересима.
Прочитајте још:
- Откривена Бајденова стратегија за Србију: Шта нас чека ако у Америци победи кандидат демократа
- Прва организована акција Албанаца да се освежи памћење Бајдена – против Срба
- Да ли је Трамп покушао да Израелу обезбеди извоз гаса у Србију
