Анђелковић каже да се Дејтонски споразум крши, да је доста измењен и да је евидентно да су они који желе централизацију БиХ и претварање конфедералне Босне у унитарну схватили целу ствар као једну врсту варања Срба.
Гажење Дејтона - шта је све анулирано
Указао је да су сукцесивно током година вршени страшни притисци на Републику Српску који су резултирали отмицом преко 70 јурисдикција и овлашћења које је Република Српска добила Дејтоном, од одбране до државне безбедности па до тога да је на пасошу било превиђено да стоји БиХ, али и ентитета, а све то је постепено анулирано.
„Тако да БиХ је данас једна врста хибридне творевине где је Дејтонски споразум насиљем и притисцима у великој мери промењен“, истакао је Анђелковић.
Како је навео, и то је мало разним центрима моћи на западу и БиХ који и даље покушавају додатно да га мењају и заврше посао централизације.
Оценио је да je те центре моћи изненадио отпор који је Република Српска пружила оног момента када је Додик преузео власт те да у том периоду више није било отмице овлашћења, јер се са тим Република Српска није сложила. „Зато су ти западни центри незадовољни“.
Биће притисака за потпуну измену Дејтонског споразума
Наш саговорник очекује, поготово после победе демократског председничког кандидата у САД Џао Бајдена, да ће Вашингтон и Берлин вршити додатни притисак на Републику Српску како би потпуно био измењен Дејтонски споразум.
„То је питање над свим питањима за наш народ и Република Српка заједно са Србијом морају да се томе одупиру ослањајући се на Русију и Кину и друге земље које прихватају међународно право у изворном облику“, истакао је Анђелковић.
ЕУ и САД уместо да буду гаранти Дејтонског споразума показали су се, како је навео, као нелојални партнери који на мала врата пробају да наметну Србима оно на шта они нису хтели да пристану и због чега су се борили током отаџбинског рата деведесетих година.
Према његовој процени, треба очекивати наставак притиска у коме ће кључну улогу имати Немачка.
„ЕУ ће сигурно уцењивати Бањалуку и Немачка ће ту имати кључну улогу јер ће Бајден свакако пустити Немце да воде балканску политику. Али ми морамо бити свесни када смо могли да створимо Републику Српску 90-их година прошлог века, када је била најтежа ситуација и када је Русија такође била на коленима и када се није опирала западу, данас када су Русија и Кина моћна противтежа западу, ми имамо обавезу да одбранимо дејтонске принципе“, нагласио је Анђелковић.
Русија организује неформални састанак у УН
Русија ће, како је најављено, поводом годишњице потписивања Дејтонског споразума почетком наредне недеље организовати неформални састанак Савета безбедности.
Представник за медије руске Мисије при УН Фјодор Стржижовски рекао је да се очекује учешће представника сва три конститутивна народа у БиХ, Србије, Хрватске, које су гаранти Споразума и пет нових несталних чланица СБ – Индије, Мексика, Норвешке, Ирске и Кеније.
„Очекујемо да ће интерактивна дискусија омогућити да се дође до нових информација у БиХ из прве руке“, рекао је он.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је прошлог месеца рекао да се Русија као гарант Дејтонског споразума залаже за његово поштовање, али подсећа да се данас могу чути размишљања да он није замишљен као дугорочни пројекат и да га је потребно мењати, прилагођавати неким шемама, као и да се такве приче обично покрећу из иностранства.
„Очигледно је да су правила утврђена у Мировном споразуму 1995. године у супротности са нечијим интересима и спречавају спровођење смерница које се намећу споља. Никако то не сматрамо довољним разлогом за разговор о ревизији Дејтона који већ четврт века успешно обезбеђује мир, безбедност и стабилност у Босни и Херцеговини и региону у целини.
Годишњица Дејтона – Високи представник ЕУ у Сарајеву
Сарајево је данас иначе, поводом годишњице потписивања мировног споразума посетио високи представник ЕУ за спољну и сигурносну политику Жозеп Борељ. Он се састао са члановима председништва БиХ Милорадом Додиком, Жељком Комшићем и Шефиком Џаферовићем. Навео је да је то био искрен и отворен разговор о садашњој ситуацији и будућим перспективама и да нема за њих лекције ни придике.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик после састанка са Борељом је указао да Република Српска остаје посвећена примени Дејтонског споразума, али да сигурно неће гинути за спас нечега што очигледно нико не жели.
„Можда је највећи проблем у БиХ што су Дејтонски мировни споразум многи схватили као привремени споразум, привремено решење којим је тек заустављен рат, а да им нико није јасно потцртао да је њиме успостављен и нови политички систем у БиХ. Систем у којем је у анексу 4 Споразума уписана и Република Српска, као један од два конститутивна ентитета“, подсетио је Додик.
У Републици Српској данас је државни празник, али не и у Федерацији БиХ, међутим потписана је заједничка изјава сва три члана председништва БиХ којом је изражена спремност и опредељеност за поштовање одредби Општег оквирног споразума за мир у БиХ и Устава БиХ који је његов саставни део.
Споразум којим је окончан рат у Босни и Херцеговини парафиран је 21. новембра 1995. године у Дејтону, у америчкој држави Охају. Званично је потписан у Јелисејској палати у Паризу 14. децембра 1995. године. Потписали су га тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман, а те земље су гаранти спровођења споразума.
Један од главних принципа на којима је Дејтонски споразум заснован јесте подела на два ентитета – Републику Српску (49 одсто територије) и Федерацију БиХ (51 одсто територије).
Прочитајте још:
