Стојиш где је стајао владика Николај
„Пази као стајеш на ове плочице. Имај на уму да су овуда прошли и владика Николај и Десанка и Матија. Немој то да сметнеш с ума док смо у оваквој институцији.“
Да је реч о једној од најважнијих институција културе и просвете у нас, потврђује и чувени ђак ове гимназије, песник и академик Матија Бећковић. Присећајући се свог односа према овој школи, али и граду Ваљеву, људима које је у њему упознао, Бећковић за Спутњик каже да овај датум није важан само за Ваљево:
„Сва Србија требало би да има један амблем ’150 година Ваљевске гимназије‘, да то буде и на поштанској марки, јер је тај датум у календару наше културе и историје важан и велик“, сматра Бећковић.
Он подсећа да је гимназија била можда и наша најбоља школа, а да је ваљевска међу њима била — прва. О значају који је у време настанка ове угледне институције имала школа, говори и место на ком је подигнута.
Гимназија за Ваљево што и Бела кућа за Вашингтон
„Ова најлепша зграда у Ваљеву постављена је у срцу града и то говори какав је значај придаван школи. Ваљевска гимназија је осовина око које је настао тај град. Из нашега данашњег угла, кад се гимназије праве негде ван града, где су некад прављене луднице, тешко је замислити да ће се у неком граду правити гимназија у његовом епицентру. А гимназија у Ваљеву јесте. Зато је она за Ваљево исто што је Бела кућа у Вашингтону: у епицентру свег дешавања“, каже песник Бећковић.
Век и по постојања школе обележила су многа славна имена наше културе, науке, уметности. Бећковић подсећа да је ту школу учио владика Николај, Десанка, која је касније била и професор, да је међу ваљевским професорима био и наш угледни филозоф Бранислав Петронијевић... Од наших савременика то су Петар Пајић, Радован Бели Марковић, Славен Радовановић...
Ој Ваљево, место моје драго
„То је песнички град. Поред Љубе Ненадовића, тог шумадијског Европљанина који је опевао Његоша и Црну Гору, не смемо заборавити сликаре Пулику Јефтића и Љубу Поповића, или скулптора Јефтића који је аутор споменика проти Матеји... А центар тог града културе је гимназија. Зато је за мене лично Ваљево одувек било исто што и Сремски Карловци за Бранка Радичевића. Зато сам по узору на њега и испевао песму ’Ој Ваљево, место моје драго‘“, објашњава Матија Бећковић.
За директора Ваљевске гимназије Предрага Јефтића лестве које су славни претходници високо поставили пре 150 година и данас се морају достизати, а задаци извршавати.
Смернице и путокази
„Наша обавеза је да останемо на том једином исправном путу који је између осталог и пут светосавља. Владика Николај Велимировић нам је поставио неке смернице и путоказе, трудимо се да се њих држимо, да их чувамо. Ђаци нам често кажу да их сам изглед школе обавезује на зрело и одговорно понашање. Зато је и наша обавеза велика и јасна. Трудимо се да унапредимо школу, али истовремено желимо да у овом смислу остане таква каква је од почетка била“, тврди директор Ваљевске гимназије.
Присећајући се времена када је као ђак стигао у Ваљево, академик Бећковић описује како је видео град, посебно раскошну гимназијску зграду у његовом центру.
Фидије у Ваљеву
„Кад сам видео ту зграду и сазнао да је из ње гимназија измештена на друго место, био сам срећан јер ми је личила на Пантеон, а знао сам да то не бих могао никако завршити. За скулптуре којима је зграда украшена мислио сам да су Фидијине. Нисам знао да постоји нека лепша и неко ко би то могао да изваја боље. Не само да сам ја стигао право у такву једну школу, него сам ту затекао и професоре од којих, чинило ми се, нема значајнијих личности, независнијих личности, који живе од вере у науку, знање, уметност... Мислио сам да професори немају никаквих овоземаљских проблема, него ако учиш, ако знаш математику и физику, ако верујеш у Питагорину теорему — твоји су проблеми решени. Не сећам се ко је тада био председник општине или секретар комитета, али знам и данас ко је предавао српски језик, математику, физику. Професорке страних језика посматрао сам као да су амбасадори тих земаља, личиле су ми на неки дипломатски кор“, сећа се Бећковић и додаје да је у Ваљеву први пут видео Јустина Поповића у фијакеру.“
„Тај град је за мене био најважнији, најлепши, најсрећнији део живота“, закључује Матија Бећковић.
Од годишњака до Интеграл купа
Говорећи о обележавању јубилеја, директор Јефтић подсећа да су догађаји услед околности са пандемијом измештени, попут свечане академије и научног скупа који не могу бити одржани у празној сали.
„Покушавамо да извучемо максимум. Тренутно су актуелне публикације које штампамо у школи и то је активност по којој смо познати и можда најбољи у земљи. Објавили смо, поред осталог, јубиларни годишњак , публикацију која ће послужити док не сачекамо монографију. Оно што је добро, јесте да су нам заживеле гимназијске онлајн трибине, на којима учествују познати амбасадори, оперски певачи, глумци, спортисти који су били ђаци наше школе. Наредног викенда одржаћемо међународно такмичење из математике ’Интеграл куп‘ , четврти пут. И за актуелну изложбу Љубе Поповића у Модерној галерији текст за каталог писала је наша професорка, а друга га је превела на енглески. Једноставно, тешко је замислити неко културно дешавање у Ваљеву без учешћа професора или ученика наше гимназије“, закључује Јефтић.
