Упркос бројним скандалима, кокаину и алкохолу, у Аргентини и широм света звали су га „Богом фудбала“, а уз непоновљиве мајсторије и голове које је постигао памтиће се и фантастичан „лоб“ у Београду против Црвене звезде 1982. године у дресу Барселоне.
Рођен је 30. октобра 1960. године у Ланусу и већ са 15 година заиграо је за први тим Аргентинос јуниорса, са 16 је дебитовао у дресу Аргентине, а са 19 је први пут био најбољи фудбалер Јужне Америке.
После пет година у матичном клубу, 1981. се преселио у Бока јуниорс, а већ следеће у Барселону, а потом у италијански Наполи, са којим је у тада најјачој лиги на свету освојио две титуле и стекао статус божанства.
Always in our hearts 💙
— Official SSC Napoli (@en_sscnapoli) November 25, 2020
Ciao, Diego pic.twitter.com/I2gTWqdtdBИграо је и за Севиљу, Њуелс олд Бојс, а каријеру је завршио код куће, у Боки.
У репрезентацији Аргентине је оставио највећи траг - „гаучосе“ је водио до светске титуле у Мексику 1986. године у најбољем издању неког фудбалера на Мундијалима и великим такмичењима икад.
Eternas gracias. Eterno Diego. pic.twitter.com/SZVNOJnZ1j
— Boca Jrs. Oficial (desde 🏡) (@BocaJrsOficial) November 25, 2020
На мечу са Енглеском је постигао најпознатији гол у историји фудбала - чувену Божју руку, као и званично најлепши гол у 20. веку када је предриблао „све противничке играче“.
Четири година касније „вукао“ је екипу до финала Мундијала у Италији, а остаће запамћено да је промашио у пенал серији у четвртфиналу против Југославије.
Hoje despeço-me de um amigo e o Mundo despede-se de um génio eterno. Um dos melhores de todos os tempos. Um mágico inigualável. Parte demasiado cedo, mas deixa um legado sem limites e um vazio que jamais será preenchido. Descansa em paz, craque. Nunca serás esquecido.🙏🏽 pic.twitter.com/WTS21uxmdL
— Cristiano Ronaldo (@Cristiano) November 25, 2020
У САД 1994. године „пао“ је на допинг тесту, када није била тајна да више ужива у алкохолу и кокаину него у фудбалу.
Завршио је каријеру са 91 утакмицом у дресу Аргентине и 34 гола.
Тренерску каријеру, у којој благо речено није имао успеха, започео је у Текстил Мандију, затим је кратко водио Расинг, а од 2008. до 2010. и репрезентацију Аргентине.
Тренирао је и Ал-Васл, Депортиво Риестру, Фуџаиру, Дорадос де Синалоа и Гимнасију из Ла Плате.
Дуле Савић о Марадони: Имао је срце и душу детета
Био је човек који плени, имао је харизму. Имао је срце и душу детета, није могао човек да га не воли без обзира на све глупости које је радио ван терена и уништавао себи здравље, рекао је за Спутњик наш легендарни фудбалер Душан Дуле Савић поводом смрти Дијега Марадоне.
„Ја сам против Марадоне играо четири, пет пута кад сам у Хихону играо за Спортинг против Барселоне, па смо играли турнир са Звездом у Хихону који смо освојили победама над Барселоном и Спортингом из Хихона '82. године, па нека ревијална утакмица у Шпанији док сам био играч Спортинга, тако да сам више пута имао прилику да играмо и да будем поред њега“, каже Савић.
Он сматра да Марадона спада у најужу групу највећих играча света свих времена, попут Пелеа, Кројфа, Бекенбауера. Како каже, у фудбалу данашњице нема много таквих играча.
„Очекивало се, он је живео необичном животом који није могао да траје дуго. Као да је све што је радио против фудбала радио против себе. Колико је био талентован за фудбал, толико је био неталентован за квалитетан живот ван терена“, напоменуо је Савић поводом смрти „Ел пибе“-а.
Прочитајте још:
► Кустурица о Марадониној смрти: За такав живот, таква узбуђења, требало је имати два срца!
► Ни Трамп, ни Бајден ни корона – само Марадона
► Марадонини највећи испади на СП у Русији и како се интернет поиграо са њима (фото)
► Ово је пет најбољих голова на светским првенствима (видео)
