„Узимајући у обзир чињеницу да дата информација захтева процену руских истражних органа, од пољске стране су затражени фонограм и стенограм поменутог телефонског разговора. Пољској је упућен захтев за правну помоћ“, рекао је Иванов и истакао да Русија „нема сумњи у погледу узрока авионске несреће“.
Раније је бивши пољски судија Војчех Лончевски рекао у интервјуу за лист „Газета виборча“ да, када би јавност знала за садржај разговора Качињских, „потпуно би дручачије проценила оно што се догодило након 10. априла 2010. године“.
Претходно су пољски медији писали о том разговору. Према њиховим подацима, Качињски је разговарао са братом путем сателитског телефона мало пре погибије и том приликом је „поменут један од аспеката обављања лета“. Снимак разговора укључен је у материјале пољског кривичног случаја.
Катастрофа код Смоленска
Авион Ту-154, у којем се налазио Лех Качињски, срушио се 10. априла 2010. године приликом слетања на аеродром у руском граду Смоленску, а осим председника у авиону је било још 96 особа.
Међудржавни ваздухопловни комитет је 2011. године објавио завршни извештај о резултатима техничке истраге, према којем је одлука посаде да не оде на алтернативни аеродром препозната као директни узрок пада авиона, а системски узроци били су недостаци у обезбеђивању лета и припреме посаде.
Прва пољска комисија, под руководством бившег министра унутрашњих послова Јержија Милера, дошла је до сличних закључака и назвала као узрок катастрофе спуштање испод дозвољеног минимума председничког авиона, који је кренуо да слеће упркос густој магли. Садашње пољске власти се нису сложиле са извештајем Међународног комитета и закључцима Милерове комисије и одлучиле су да формирају другу комисију.
Руске власти су у више наврата саопштавале да нису ни на који начин умешане у пад авиона, док је председник Владимир Путин све те оптужбе оценио као бесмислене.
Прочитајте још:
