Према речима Пашињана, 19. октобра га је позвао председник непризнате Републике Нагорно-Карабах Араик Арутјуњан, који је истакао да се рат мора зауставити, додавши да је то такође мишљење бивших лидера Карабаха Аркадија Гукасјана и Бака Сакјана, као и бивших председника Јерменије Роберта Кочарјана, Сержа Саргсјана и Левона Тер-Петросјана.
„Позвао сам председника Русије Владимира Путина и он је рекао да, према његовом мишљењу, то треба да се учини у складу са логиком руских предлога. Односно, одложити питање статуса, предати регионе (Азербејџану) и распоредити руске мировне снаге. Рекао сам да мировњаци треба да буду распоређени дуж бивше границе Аутономне области Нагорно-Карабах и Лачинског коридора. Он се сложио и договорили смо се да ћу поново назвати након разматрања“, написао је Пашињан на Фејсбуку.
Према његовим речима, следећег дана Путин је, у складу са постигнутим споразумом, назвао и саопштио да се Алијев слаже, али да мировњаци не треба да буду распоређени дуж границе Аутономне области, већ у складу са фактичком контакт линијом, пошто Азербејџанци нису пристали да се повуку са заузетих положаја које контролишу у Хадруту и Талишу.
„Јерменска страна такође је требало да преузме обавезе повратка Азербејџанаца у Шуши. На тај начин, примирје је постало немогуће, пошто сам рекао да, чак и ако се сложим по питању Хадрута, не могу да замислим могућност предаје Шушија Азербејџану. Председник Русије питао је зашто сам против повратка Азербејџанаца у Шуши. Када сам изнео своје аргументе, рекао је да је то логично и да није био добро обавештен о неким појединостима“, објаснио је Пашињан.
Пашињан је додао да је проблем био у томе што би у том случају азербејџанско становништво Шушија премашило 90 одсто и они би контролисали пут ка Степанакерту.
„Сигуран сам да би Азербејџан, да сам пристао на опцију предаје Шушија, поставио нове услове – преузимање контроле над ауто-путем Кармир Шука-Шуши. На тај начин, споразум није постигнут“, истакао је Пашињан. Како је навео, у том тренутку били су изгубљени Џабраил, Хадрут и низ суседних села, Физули, Талиш, а такође су пропала два споразума о хуманитарном примирју 10. и 17. октобра, постигнута уз посредовање Русије и Француске.
Подсетимо, Путин је за телевизију „Русија 24“ изјавио да је 19. и 20. октобра имао низ телефонских разговора и са председником Азербејџана Илхамом Алијевом и са Пашињаном. Председник је рекао да је генерално успео да убеди Алијева да је могуће прекинути борбена дејства, „али да је обавезан условак са његове (Алијева) стране био повратак избеглица, укључујући и у град Шуша“. Путин је додао да је, неочекивано за њега, став јерменских партнера „формулисан тако да је то за њих неприхватљиво“, а Пашињан је „отворено рекао да то види као претњу интересима Јерменије и Карабаха“.
Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су 10. новембра заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху. Како се наводи у изјави, један део региона прелази под контролу Азербејџана, стране ће разменити заробљенике, а руске мировне снаге биће распоређене дуж контакт линије и дуж Лачинског коридора који повезује Карабах са Јерменијом.
Прочитајте још:
