Иницијатива за подизање споменика долази од бугарског Удружења тужилаца и Истражне коморе. Организације су подсетиле на улогу некадашњег америчког лидера у преговорима о Нејском уговору из 1919. године, према којем се Бугарска, која је ратовала против Антанте, повукла из Првог светског рата.
Иначе, према том уговору, поражена Бугарска је предала више од 11 хиљада квадратних километара – део области на западу земље поред Босилеграда, Струмице и Цариброда (Димитровграда) припали су Краљевини СХС, Јужна Добруџа – Румунији, а Западна Тракија прешла је под контролу земаља Антанте и затим била предата Грчкој.
Према навођењу организације, земљу су могли да очекују не просто територијални губици, већ потпуни нестанак као независне државе, да није било Вилсоновог става.
„Мало је позната чињеница да су територијалне претензије сва три суседа биле много веће и да је само постојање Бугарске као суверене државе било под знаком питања. То је спречила одлучна интервенција америчког председника Вудроа Вилсона. Његова категоричка изјава о томе да би радије напустио Париску мировну конференцију него пристао на поделу народа који има независну државу и вековну историју, постала је препрека поменутим агресивним претензијама. То је резултирало чињеницом да је наша земља, иако територијално умањена, могла да преживи и да сачува своје независно постојање“, саопштила је организација у петак 27. новембра, поводом 101. годишњице од потписивања Нејског уговора.
Прес-служба Тужилаштва саопштила је да главни тужилац Бугарске подржава иницијативу за подизање бисте-споменика бившем председнику САД, „у знак захвалности бугарског народа за његове заслуге за очување националог суверенитета и територијалног интегритета наше земље“.
Како кажу у бугарском Тужилаштву, надају да ће иницијатива двеју професионалних организација добити јавну и институционалну подршку.
„То ће бити знак да бугарски народ зна и памти дело Вудроа Вилсона, који је, поред својих изузетних дипломатских постигнућа, заслужио место у историји као бриљантни доктор историјских наука, као човек модерног и хуманистичког размишљања и као борац за мир“, пренела је прес-служба.
Предлог је подржао и професор историје Андреј Пантев. Како је рекао, некадашњи амерички лидер се залагао за идеју да би државне границе требало да одговарају етничком ширењу.
„Он је из тог разлога у великој мери спречио даљу ампутацију бугарске етничке територије као казну која је уследила након иступања из Првог светског рата. Због овога је остао упамћен као добротвор Бугара“, рекао је он за сајт „Епицентар“.
Прочитајте још:
