Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића у конкуренцији је за 93. награду „Оскар“ Америчке академије филмске уметности и науке, саопштио је Филмски центар Србије.
На вест о томе сценаристкиња филма Наташа Дракулић за Спутњик каже да им много више значи што ће филм имати светску дистрибуцију.
„Од тренутка када смо добили прилику за светску дистрибуцију захваљујући ’101 Студиос‘, добили смо прилику да свет чује о свему што се дешавало у Јасеновцу. Кандидат са Оскара мени ништа не значи, нити било коме од чланова екипе. Радили смо од срца, бесплатно као и претходни филм ’Заспанка за војнике‘. Дивно је, красно, драго нам је због ове вести“, наглашава Дракулићева.
Холивудска дистрибуција прилика да свет види Јасеновац
Снимана на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, драма и први играни филм на тему логора Јасеновац осврће се на период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари локално становништво масовно завршава у концентрационим логорима.
Међу њима је и дванаестогодишња Дара са мајком и два брата. Дарину мајку и старијег брата убијају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата у нељудским условима, где деца свакодневно умиру од болести и глади и где их сурово убијају.
Храбра емотивно снажна драма
Комисија која је одабрала филм „Дара из Јасеновца“, оценила је да је то емотивно снажна драма која се бави историјском траумом, нудећи пре свега поштовање према жртвама.
„Тема је изузетно значајна, болна и трауматична, при чему је филм избегао замку да се поново пробуде авети прошлости, јер није стављен у политички дискурс. Трагичне околности нису предочене у контексту општег злочина, већ је трагедија персонализована. Злочин има своје име и презиме, тако да се филм не бави бројкама и општим местима, већ појединачним судбинама, стварајући на тај начин веома сугестивну слику трагедије која се догодила“, истакли су чланови комисије.
Комисија сматра да је била потребна велика храброст целокупне ауторске екипе да се прихвати тако деликатне теме.
„Ја сам у Хрватској оставила гробове. Кућу су ми палили три пута, па могу и четврти пут, а прете ми. Мени то више није важно. Од 1995. и Олује када сам избегла, изгубила сам све на овом свету, тако могу само да ми прекопају гробове људи који су ми у животу значили, па нек то и раде“, каже Наташа Дракулић.
Највећи професионални и животни изазов
Редитељ Предраг Гага Антонијевић, који је тренутно у Лос Анђелесу, раније је за Спутњик истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ његов највећи професионални и животни изазов.
„Све што сам до сада радио, али и од сад, мерим и мерићу тим филмом“, истакао је Антонијевић.
Редитељ остварења „Спасилац“ и „Заспанка за војнике“ истакао је и да су, радећи на филму, тражили начин како да све те смрти у Јасеновцу, а било их је много, прикажу тако да буде донекле гледљиво, до границе издржљивости публике.
„Мислим да смо нашли начин да то урадимо, да буде узбудљиво и емотивно и потресно. О могућим претераностима, нарочито графичким, веома смо водили рачуна, јер ту мора да постоји мера ствари. Мислим да смо пронашли естетику, захваљујући пре свега таленту глумаца, емоцији са којом су неке сцене одигране. Они су највише помогли да тих грозота видимо мање, а да их осетимо више и снажније“, нагласио је Антонијевић.
Свет треба да сазна о овом злочину
Да је прича о овом злочину нешто са чиме свет треба упознати, без обзира што је од јасеновачког ужаса прошло седам и по деценија, сматра и Добривоје Танасијевић — Дан Тана, члан Америчке академије филмске уметности и науке, који је на предлог Филмског центра Србије био у комисији која је одабрала остварење „Дара из Јасеновца“ за српског кандидата за Оскара.
„Прошло је 75 година од ослобађања логора Јасеновац, од те трагедије која је заиста била светска. Док сам одрастао у Југославији, нисам је био свестан, зато што се то крило. Зато је веома важно да први играни филм на ову тему буде искрен. И ако се направи такав, искрен филм, урадићу све да помогнем у његовој дистрибуцији у свету“, рекао је раније за Спутњик Дан Тана, филмски продуцент.
Дистрибуција зависи од епидемије
У комисији која је одабрала филм „Дара из Јасеновца“ били су и Мирослав Лекић (у име Удружења филмских уметника Србије), др Ивана Кроња и Тања Бошковић (по предлогу АФУН-а), Сандра Перовић (у име Управног одбора ФЦС-а), Дара Џокић (Удружење филмских глумаца Србије) и Дејан Луткић (по предлогу ФЦС-а).
У главној улози девојчице Даре нашла се Биљана Чекић, а остале улоге најмлађих заробљеника поверене су Марку Пипићу, Николи Радуљу, Рајку Лукачу, Анђели Јањић, Ангелини Доцић, Луки, Јакову и Симону Шарановићу.
Водеће улоге у филму играју глумци из Републике Српске Ања Станић Илић, Златан Видовић, Николина Фригановић, Сандра Љубојевић, Жељко Еркић и Горан Јокић, док су глумачку екипу из Србије чинили Марко Јанкетић, Игор Ђорђевић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Јово Максић, Радослав Рале Миленковић, Вук Костић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Јелена Грујичић, Богдан Богдановић и многи други.
Филмска прича о страдању српске деце у усташким логорима НДХ током Другог светског рата требало је да има премијеру 22. октобра, па је она одложена због пандемије.
Нови датум који се помиње је 22. април, на 76-годишњицу пробоја јасеновачких логораша, али све ће зависити, како каже Наташа Дракулић, од епидемиолошке ситуације.
Прочитајте још:
