О чему се заправо ради и за шта се тачно терети 15 „тајанствених“ — ни у Црној Гори, а ни шире нико не открива. Међутим, постоје индиције о ком случају је реч.
Да ли су оптужнице из Хага „поклон“ старе власти новој?
Осим спекулација и напомене да предмети носе ознаку тајности, не зна се ни када су ови досијеи стигли у Подгорицу, па зато многи не желе да коментаришу да ли је ово „поклон“ старе црногорске власти — новој. Ипак, сумња да је управо то у питању постоји. С друге стране, у Специјалном тужилаштву Црне Горе на питања о овом догађају одговоре не дају, како су рекли, док се не скине ознака тајности.
Упућени у улогу Црне Горе у ратовима који су иза нас, уверени су да је реч о случају Дубровник, за који је 2005. године у Хагу осуђен генерал-пуковник Павле Стругар, због тога што као командант Друге оперативне групе ЈНА није спречио гранатирање Дубровника 6. децембра 1991. године.
Не трчати пред руду
Његов некадашњи адвокат Горан Родић из Бара каже да не треба трчати пред руду и подсећа да је после затварања Хашког трибунала договорено да се досијеи оптужених предају матичним државама против чијих се грађана води истрага.
„То значи да наше Специјално тужилаштво може додатно да испита наводе из оптужница или истрага које су добијене и затим по свом нахођењу да процене да ли има или нема потребе за процесуирањем“, објашњава он.
Хашки адвокати незванично за Спутњик наводе и да су неки бивши и садашњи политичари учествовали у ратним дешавањима, али не желе да њихова имена износе јавно, јер не знају тачно о чему се ради у наведеним предметима који су стигли у Подгорицу.
Међутим, напомињу да су у Хагу процесуирани више рангирани појединци, док су за националне судове остављене ниже рангиране гарнитуре или обични војници.
Зашто су досијеи тајни?
Саво Штрбац, директор „Веритаса“, подсећа да су Црногорци као део ЈНА деловали само у зони Дубровника и због тога мисли да су у питању дела почињена на овом подручју.
„У Хрватској се још воде неки процеси против црногорских грађана за случај Дубровник и зато верујем да су питању досијеи из тог предмета. Али, не знам зашто имају ознаку тајности, осим ако међу њима није и неко звучно политичко име“, додаје наш саговорник.
Од проглашења независности 2006. године у Црној Гори је одржано само осам суђења за ратне злочине почињене у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији. Процесуирани су само починиоци најнижег ранга — углавном стражари, кувари, возачи и војни добровољци. Црна Гора 2019. године није покренула ниједан нови случај у вези са ратним злочинима, а осуђен је само један војник, а високи официри су остали непроцесуирани.
Две пресуде и вишемилионска обештећења
У децембру 2019. године бивши припадник Војске Југославије (ВЈ) Владо Змајевић осуђен је на 14 година затвора због убиства четири албанска цивила на КиМ 1999. То је била прва пресуда за ратни злочин у Црној Гори од 2016. године.
Пре тога Апелациони суд је 2016. године потврдио осуђујућу пресуду за случај „Морињ“, којом су четворица бивших резервиста ЈНА осуђена за злостављање хрватских заробљеника у том логору 1991. и 1992. године. Притом, Црна Гора је исплатила вишемилионска обештећења породицама жртава, иако је ово једини правоснажно окончан предмет из ове области.
Европска комисија је у неколико наврата опоменула Црну Гору јер Државно тужилаштво није преиспитало случајеве масовних злочина као што су „Депортације“, „Буковица“, „Морињ“ и „Калуђерски лаз“, како би се видело да ли ту још неко због нечега треба да буде процесуиран.