Постављање цеви гасовода „Северни ток 2“ у економској зони Данске почиње 15. јануара 2021. године, објавила је поморска управа те земље и тако најавила улазак у финалну фазу овог великог пројекта, који је, да би био реализован, морао да се бори са бројним непријатељима. Пре свега са САД, које сматрају да је реч о политичком пројекту који прети енергетској безбедности Европе.
Америка није зауставила велики руски гасни пројекат
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ прва се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, али и бројне европске земље, Пољска, Летонија, Литванија. Највећи отпор, који је укључио и санкције Русији, пружиле су Сједињене Државе у тежњи да Европској унији продају свој течни природни гас.
Стручњак за енергетику, уредница портала „Енергија Балкана“ и сарадница Спутњика Јелица Путниковић каже да се Русија за успех овог пројекта изборила захваљујући здравом разуму оних који одлучују у Европи. Она подсећа да је Америка у време Хладног рата могла да доминира, поготово над Немачком, али да је „Северни ток 2“ доказ да је то време прошло.
„То је економски пројекат, као што је био и први гасовод изграђен у време Совјетског Савеза, када је Европа схватила да јој треба тај енергент, када је и поред гвоздене завесе изграђен гасовод преко Украјине. Чак и у то време никада није било доведено у питање да ли ће гас бити транспортован, без обзира на политичке размирице, гас је текао из Русије у Европу“, подсећа Путниковићева.
Некадашњи дипломата Срећко Ђукић примећује да „Северни ток“ 2 ипак није изграђен у обиму у коме је првобитно планирано. Он подсећа да су америчке санкције и притисци из посла избацили и швајцарског извођача радова „Олсиз“, када је остало да положи нешто више од 150 километара гасовода у немачким водама, али су са Далеког истока стигли руски бродови.
„Где је могла Америка да гађа Русију, тамо где је најостељивија, на линији пробоја у Европу. Прво је оборила гасовод ’Јужни ток‘, он је потопљен, а сад ћемо га донекле имати у оквиру ’Турског‘ или ’Балканског‘, али то ће бити само четвртина ’Турског тока‘. Требало је да буде 63 милијарде, а овај који ће ићи кроз Бугарску и Србију, имаће свега 15 милијарди кубних метара гаса годишње“, примећује Ђукић.
Пресудна улога Немачке
Он подсећа да је Немачка имала пресудну улогу у борби за „Северни ток 2“, иако је више пута мењала мишљење на разним нивоима власти, те да је заустављање пројекта ту земљу довело у јако деликатан положај.
„Она се час слагала са санкцијама, час је била против, јер, не само да је у питању вредност пројекта који је више од 9 милијарди евра, већ је то и питање немачке привреде, индустрије, питање будуће зараде, профита из гаса који се увози и чињенице да Немачка завршетком ’Северног тока 2‘ заправо постаје главна транзитна земља, главна земља за дистрибуцију руског гаса у Европу“, каже Ђукић.
Путниковићева објашњава да „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ имају капацитет од 55 милијарди кубних метара гаса годишње, да је за наше појмове 110 милијарди кубних метара гаса огромна цифра, али додаје да само Немачка из Русије увози 38 милијарди.
„То је скоро па цео један ’Северни ток‘. С друге стране, из Немачке се гранају гасоводи ка европским земљама, ма колико те земље имале и друге правце снабдевања преко Ел-Ен-Џи терминала који се граде, гасоводи су и даље доминантни“, истиче Јелица Путниковић.
Победили туторство из Вашингтона
Она додаје да су Немци оснажили своју привреду, иако их у овом тренутку успорава пандемија вируса корона, али да је очигледно да своју политику развијају без туторства, што изузетно смета Вашингтону.
С друге стране, Срећко Ђукић сматра да је „Северни ток 2“ дошао до овог корака изградње јер су и Американци на неки начин попустили, јер сматрају да, управо због изградње Ел-Ен-Џи терминала у Европи која је окружена морима, не губе много.
Европа подигла главу
Јелица Путниковић пак тврди да је Европа ставила политику по страни не само из економских, већ и из еколошких разлога.
„Није главу подигла само Немачка, већ и Француска и друге земље, Европи је јако битно да има поуздано снабдевање природним гасом који је еколошки много чистији од угља и нафтних деривата и који у суштини важи за транзиционо гориво — ка зеленој економији, уосталом, без гаса савремена привреда ниједне земље не може да преживи“, истиче Јелица Путниковић.
Она додаје да ће гасовод „Северни ток 2“ сигурно бити завршен, али и да се већ чују и најаве да ће нови гасовод вероватно служити и за транзит метана, који се такође може користити као енергент.
