Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ преузело је предмете из 400 приватних заоставштина, а брине о чак 60 целих легата знаменитих људи и породица које су у темељу модерне Србије и српске културе.
Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Ружица Сокић, Павле Вуисић, Иван Бекјарев, Бранка и Млађа Веселиновић, професор Богдан Терзић, Зоран Глушчевић, породице Леко, Тартаља, Гарашанин, Жигон поклонили су поверење удружену „Адлигат” да чува њихову заоставштину за будуће генерације.
Ципелице Ружице Сокић
Недавно је отворен Легат Ружице Сокић и то 14. децембра на дан њеног рођења.
„Ту се налази намештај из глумичиног стана. То је намештај њеног оца Петра Сокића, предратног интелектуалца и једног од сувласника листа 'Правда', који је извршио значајан утицај на политичку сцену и књижевност оног времена. У легату се налази и значајн део њене библиотеке, чак 150 књига са посветама и значајна позоришта архива. Њена заоставштина везана за филм налази се у легату формираном у Југословенској кинотеци, а код нас је дошло све што је везано за позориште и њу лично“, каже за Спутњик председник „Адлигата“ Виктор Лазић, коме су ипак најдраже њене ципеле.
Лазић истиче да у свим легатима представљају портрете људи који су обележили културну сцену Србије и Југославије.
„Пуни значај сваког легата долази после много година. Ми смо преузели значајну архивску грађу, али ми нисмо стручни за позориште. Сигурно ће доћи они који ће се бавити том грађом и када она буде потпуно обрађена, макар то било и за пола века, јер смо ми спори у проучавању сопствене историје, тек тада ћемо знати прави значај заоставштине Ружице Сокић“, каже Лазић.
Окорели антикомуниста симбол комунистичке кинематографије
Шетајући „Адлигатом“ доћи ћете до Легата Павла Вуисића који је много тога новог открио о легендарном глумцу.
„Истражујући документацију наишли смо на сценарие за филмове које је лично писао, а за које нико није знао, па рукописе његових песама. Писао је поезију. Ту су и љубавна писма која је писао супрузи. Направили су посебан језик који су користили у писмима. Има и много његових личних предмета – луле, упаљачи, бријачи, свежањ кључева“, указује наш саговорник.
Био је Вуисић на Сремском фронту, а онда добио позив за служење војске.
„Павле Вуисић је био окорели антикомуниста и истовремено симбол комунистичке кинематографије. Његовог оца су ухапсили комунисти пошто је био у краљевој служби и доста су га малтретирали, а Паја је био на Сремском фронту. Ми смо у документацији пронашли позив да служи војску две године и његов одговор у коме каже да мисли да је довољно своје крви пролио на Сремском фронту и да му не пада на памет да служи војску. То су детаљи који дочаравају његов карактер и његову нетрпељивост према новим властима“, говори Лазић.
У гаћама пред Тита
Међутим, Тито и Јованка су обожавали све његове улоге и он је био једини коме се све толерисало, што је он обилато користио.
„Паја улази у кафану и тражи ћебе. Конобар га пита шта ће ти ћебе, а он одговара: 'Па да покријем Титову слику. Не могу да седим, пијем и гледам у Тита'. Све то би било кога другог коштало живота, али њему се толерисало“, каже Лазић.
Вуисић је, додаје председник „Адлигата“, био толико екстреман да је чак одбијао да упозна Тита.
„Тито је више пута тражио сусрет са њима, али он је одбијао. Једном док је био на Сави, пошто је волео риболов и да прави бродове, тајна служба га је киднаповала. Био је у неким гаћама и атлетској мајци и таквог су га одвели на Бели двор. Нису наравно хтели таквог да га одведу пред Тита него су му дали одело и онда је кренуо да се свађа са њима говорећи им: 'Ако сте ме оваквог довели, онда ме оваквог и водите код маршала'. Замало да се потуче са њима. Тито је био близу, чуо да се нешто дешава, изашао и позвао га у своје просторије. Мислим да је он једини човек који је са Титом говорио у гаћама и атлетској мајици. Паја се тог догађаја стидео, јер је био приморам да уради нешто што на крају крајева није желео и тек након његове смрти се сазнало за ту епизоду“, говори наш саговорник.
Тестамент
Павле Вуисић није волео ниједну врсту лицимерја и бојао се да ће власт од његове сахране направити догађај, што није желео да дозволи.
„Знао је да ће умрети јер је боловао од рака. Зато у тестаменту Паја захтева да му шесторица попова пева на сахрани, али у себи да их он не чује и да му ниједан комунист - и још подвлачи реч комунист - ни говора, али нити иједне речи не проговори - ‘јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и из гроба устати да њему, и не само њему већ свима њима, колико их је на свету, је…матер’. Касније је у другом тестаменту тражио да га само супруга испрати и нико није присуствовао сахрани. Чак ни поп који је држао опело није знао кога сахрањује”, наводи Лазић.
Иван Бекјарев - фудбалска лопта Гане и чланске карте Црвене звезде
Глумац Иван Бекјарев, који нас је недавно напустио, био је члан “Адлигата”, а његов легат формиран је пре годину дана.
„У легату можете видети фотографије, његове и породичне, као и са значајним људима попут Новака Ђоковића, његова лична документа, награде, 130 посвета. Најдража ствар од које се најтеже опростио је фудбалска лопта коју су потписали сви фудбалери репрезентације Гане на светском првенству. Ту су и пиштољ из представе ‘Надреалисти’, чланске карте фудбалског клуба Црвена звезда, чији је ватрени навијач био”, каже Лазић чија породица већ 250 година сакупља драгоцену грађу и чува културу српског народа.
Поред је део легата Бранке и Млађе Веселиновића.
„Иво Андрић је поклонио цвеће Бранки Веселиновић 1967. Она га испресовала, урамила и налази се данас код нас, као и део њене библиотеке, награде, књиге са посветама”, додаје Лазић.
Најнаграђиванији Југословен
„Адлигат“ чува и Легат градоначелника Бранка Пешића.
„На плафону је фотографија са оригиналним потписима астронаута Нила Армстронга, Мајкла Колинса и Едвина Олдрина, коју су поклонили Бранку Пешићу када су били у посети Београду. Поред сата можете видети повељу коју му је поклонила краљица Елизабета Друга са својим личним потписом. На столу стоји књига - тренутно је на рестаурацији - која постоји само у једном примерку и ту књигу је двадесеттроје људи написало и осликало за његов 50. рођендан. Реч је о најзначајнијим људима тог времана. Имате Лубардин цртеж, песме Бранка Радичевића и Десанке Максимовић...Глумци, писци, сликари су по једну страну написали или осликали, свесни каквог посебног градоначелника имају“, истиче наш саговорник.
Полице из Пашићеве дневне собе, акт ташна, новчаник, цигарете, кравата, прибор за писање... много је личних предмета изложено.
„Имамо и његове дипломатске пасоше које је користио као председник Скупштине града, фотографије са Титом.... Читао је Черчила, али и јако много руске белестристике. Био је јадан од најграђиванијих Југословена и код нас се налази више стотина награда, захвалница, плакета“, истиче Лазић.
Занимљиво је да се на писаћем столу градоначелника Бранка Пешића налази детаљ из будућег легата архитекте Бранка Пешића - јеловник и позивница за свечану вечеру коју градоначлник приређује у част архитекте поводом свечаног отварања Београђанке.
„Бранко Пешић је један од наших најзначајнијих архитеката. Међу најзаслужнијима је за изградњу Београђанке и називају га оцем Београђанке, а волео је да га зову у кумом Храма Светог Саве, јер се 10 година бавио његовом изградњом. Предводио је тим који је подигао куполу храма, у то време архитектонско чудо. Купола је направљена па подигнута са 16 дизалица и тај догађај је пратило више од 2.000 архитеката из целог света. Очекујемо драгоцену архивску грађу, у којој су план за Београђанку, за Храм Светог Саве, за Нови Београд, пошто је био шеф Дирекције за изградњу Новог Београда“, каже Виктор Лазић.
Највећа збирка књига о Чехову
Има „Адлигат” и стране легате међу којима Лазић издваја Петера Урбана, једног од најзначајнијих преводилаца словенских језика на немачки.
„У његовој збирци се налази једна од највећих приватних колекција књига о Чехову. Збирка је била у Немачкој и када смо је преузимали имао сам разговор са немачком министарком културе тим поводом”, истиче Лазић и додаје да непрестано раде на проширењу простора за смештај драгоцених књига, а у припреми је и читаоница са 50 места.
Прочитајте још:
