Надлежни кажу да у граду има више од хиљаду лифтова за које се не зна ко их одржава.
Пре више од двадесет година из школских клупа изашла је последња генерација монтера лифтова и сервисера.
Дарко Денчић, као и многи други који се овим послом баве, занат је учио од старијих мајстора. А посао није лак.
" Мора човек да буде способан да ради, да се не плаши висине, ту постоје разни покретни делови којих се треба чувати, али кад стекне неко искуство, зна како да се понаша, како да приђе, како да уђе. Лифт је једна направа безбедна за кориснике, а за сервисере може да буде опасна, али ако су довољно пажљиви могу да сачувају себе, стално морају да су на опрезу ", наводи Денчић, власник и сервисер у фирми за поправку лифтова.
Предлог - дуално образовање
У Привредној комори Србије основан је Савет за лифтове. Због опасности које овај посао носи, није дозвољено да се школују млађи од 18 година. Идеја је да се омогући дошколовање. Неформално дуално образовање трајало би годину дана, а они који заврше обуку, добијали би пети степен стручне спреме, преноси портал Дневна доза лепог.
Често се остаје после радног времена, ради се викендом јер лифт не бира када ће стати.
"Кад помогне тим људима који остану заглављени у лифту, човек практично добије неку моралну надокнаду кад помогне свим тим људима. С обзиром да је велика несташица радне снаге ту има простора да се заради, мора човек да ради напорно, али може и да заради добро од тог посла. Ако је мајстор добар, може да заради и више од 100.000 динара", каже Денчић.
Процењује се да у Београду има око 7.000 лифтова.
Прочитајте још: