Према документу, Руска служба за надзор у сфери комуникација, информационих технологија и медија („Роскомнадзор“) има право да делимично или у потпуности блокира интернет-ресурсе који ограничавају значајне информације на територији Русије на основу националности, језика, порекла, имовинског и службеног статуса, професије, места пребивалишта и рада, односа према религији или у вези са увођењем политичких или економских санкција против Русије или Руса од стране других земаља.
То се неће односити само на друштвене мреже, него и на велике ИТ платформе. Посебно се истиче да блокирање може уследити због „дискриминације материјала руских медија“.
У случају ограничавања или успоравања приступа користиће се техничка средства за супротстављање претњама, предвиђена одредбама закона о сувереном интернету.
Закон предвиђа блокирање, успоравање саобраћаја и административне казне, с тим што се блокирање и успоравање саобраћаја могу комбиновати са новчаном казном, која износи од неколико хиљада до три милиона рубаља (око 33.000 евра).
Блокирање интернет-ресурса ће иницирати Генерално тужилаштво у договору са Министарством спољних послова Русије.
Ресурси који буду кршили нови закон наћи ће се на специјалном списку сајтова, „одговорних за кршење основних људских права и слобода, права и слобода грађана Русије“. „Роскомнадзор“ ће уводити рестриктивне мере против ресурса са списка.
Закон о санкцијама ће се примењивати и против популарних западних друштвених мрежа. Аутори закона објашњавају да су, међу порталима који су 2020. године блокирали руске медије, били и „Твитер“, „Фејсбук“ и „Јутјуб“.
Раније је заменик сталног представника Русије при ОЕБС-у Максим Бујакевич рекао да ће Русија скренути посебну пажњу новом представнику ОЕБС-а за медије на „избацивање“ руских ресурса са Гугла и Фејсбука.
Он је истакао да ће тема новинарства 2021. године бити много присутнија у ОЕБС-у него данас, јер их са новоименованом представницом за питања слободе медија Терезе Рибејру чека дуг пут по питању бројних тема, као што је, првенствено, потпуно увођење цензуре у дигиталном информационом сегменту.
„Овде се наши западни партнери радије ограђују наводно независном уређивачком политиком интернет-монополиста као што су Гугл, Фејсбук и остали, док у стварности њихова наводно независна уређивачка политика неким чудним стицајем околности избацује из интернет-сегмента искључиво руске и проруске ресурсе, као и све друге који се не уклапају у званични став западних држава. На то ћемо скретати посебну пажњу током интеракције са Рибејру“, рекао је Бујакевич.
Прочитајте још:
- Руска Дума усвојила закон о кажњавању за цензурисање руских медија
- Како спречити западне друштвене мреже да цензуришу руске медије
- Уредница РТ-а: Смешне казне за цензуру против руских медија
