Акције три кинеске компаније, „Чајна мобајла“, „Чајна јуникома“ и „Чајна телекома“, неће се више наћи на Њујоршкој берзи. Како је саопштио Волстрит, трговање акцијама тих компанија биће обустављено почев од 7. јануара па у наредна четири дана. Разлог — одлука одлазећег америчког председника Доналда Трампа донета у новембру 2020. о забрани америчких улагања у фирме које су у власништву или под контролом кинеске војске. А Вашингтон тврди да су кинеске компаније повезане с војном индустријом те земље.
Технолошки рат САД и Кине и скидањем са берзе
На питање чиме се берзе руководе када одлуче да, како се то берзанским језиком каже, делистирају неке компаније, односно да обуставе трговање њиховим акцијама на берзи, Јоргић, који је директор „Јоргић брокера“, за Спутњик објашњава да је то повезано са условима које компанија мора да испуни да би изашла на берзу.
„То мора да буде капитално јака компанија са разуђеном структуром власништва и мора да испуњава услов јавности рада, што подразумева објављивање свих битних догађаја који могу утицати на кретање цене акције. Важна је такође и фреквенција трговања, односно њена учесталост у трговању“, напомиње наш саговорник.
Зато скидање са берзе, како истиче, може да значи неиспуњавање неких од тих стандардних услова које берза прописује. Тако када се говори о јавности рада и битним догађајима за пословање неке компаније, то између осталог могу бити неке неправилности, скандали, утаја пореза, прање новца и слично. Такви догађаји било да су информације о њима добијене од саме компаније, или од државних органа, такође утичу на такозвано делистирање одређених компанија са берзе, додаје Јоргић. Он притом указује и на разлике у нивоу забране трговања на берзи.
Трговање на другим берзама
„Ту је могуће да дође до привремене суспензије трговања. То значи да се заустави трговање акцијама тих компанија, али да се не скидају са берзе док се не разјасни о чему се ради. Ако се утврде одређене неправилности, онда може да дође и до трајног скидања са берзе“, прецизира Јоргић.
Он ипак напомиње да скидање са Волстрита неће представљати проблем са даљим трговањем акцијама кинеских компанија. Они који су их купили раније, као и они који су заинтересовани за њих, могу њима трговати на другим берзама.
„Централна евиденција је вероватно негде у Кини и без обзира где се обави трговање, то се пререгиструје на једном месту код неког депозитара. У принципу је могуће трговање на другим берзама, чак је могућ и пренос власништва по другим основама“, објашњава он, истичући да би чак и када би их скинули са свих берзи, могло да се тргује њиховим акцијама, мада би то било доста компликовано.
Саговорник Спутњика ипак напомиње да само скидање трговања акцијама неке компаније са Волстрита, колико год то директно не значи ништа у односу на друге берзе, ипак смањује заинтересованост инвеститора за њих на осталим берзама.
„По правилу, када се смањује заинтересованост инвеститора да улажу у те акције и у њихову куповину, самим тим долази и до смањења цене акције. То је повезано“, каже он, истичући да је оваква ситуација на кратак рок значајан ударац за компаније, а на дужи рок зависи како ће оне одговорити на те ударце.
Почело са „Хуавејом“
Када се пак говори о конкретном случају скидања са Њујоршке берзе три кинеске компаније из области телекомуникација, он напомиње да може само да претпостави да је то повезано са технолошким ратом САД и Кине.
„То је првенствено технолошки сукоб који има економске последице. Када узмемо у обзир привођење ћерке власника ’Хуавеја‘ у Америци, оптужбе на рачун ’Хуавеја‘ и утицај Америке да се не купује кинеска технологија 5Г... то је већ технолошки сукоб између САД и Кине“, објашњава саговорник Спутњика.
Он притом напомиње да берза не брани сарадњу са војном индустријом и да претпоставља да је америчка администрација утврдила неке релације са војном индустријом које је окарактерисала на свој начин. После овакве одлуке Волстрита и америчким инвестиционим фондовима биће забрањено да инвестирају, односно да купују акције тих компанија и то јесте ударац, јер ће значити мањи доток капитала тим компанијама, истиче Јоргић.
Шта може Пекинг
Пекинг је по саопштењу Њујоршке берзе одмах реаговао констатацијом да ће одговорити заштитом законских права кинеских компанија. На питање шта могу да предузму, саговорник Спутњика сматра да се може очекивати нека противмера према америчким компанијама из тог истог сектора.
Јоргић притом констатује да то што се догађа није ништа ново ни за чуђење, истичући да се Америка одавно користи тим и сличним механизмима, попут увођења санкција којима таргетира било личности, било одређене индустријске гране.
„То је сузбијање технолошког развоја других држава, првенствено Кине, а преко тога онда и војне индустрије и економске моћи. То су циљеви које америчка администрација жели да постигне ради спречавања конкуренције“, закључио је саговорник Спутњика.
