Прва седница Парламента БиХ у новој години пролази у знаку покушаја промене власти и то тако што би био смењен постојећи сазив Савета министара, а оформљен нови по укусу Бакира Изетбеговића. Исход гласања, међутим, напомиње наш саговорник, није ни битан, јер крајња одлука је на Дому народа, где убедљиву већину чини СНСД.
„Уколико би то прошло у Представничком дому, та одлука онда иде у Дом народа, у коме мора да постоји већинска воља у клубовима народа да би се коначно усвојила. Тога нема, јер би и српски и хрватски клуб гласали против тога. Српски клуб броји пет чланова, од чега је четворо из СНСД-а. То је суштина и то не може да прође“, уверен је наш саговорник.
Радом Савета министара није задовољан председник СДА Бакир Изетбеговић, јер сматра да је због лошег рада тог тела успорен пут БиХ ка Европској унији. Наиме, критике из Брисела стижу јер је усвојен мали број закона. С друге стране, Изетбеговић је већ најавио да његова странка има друге партнере у Савету министара са којима добро функционише — СДС и ПДП, ако Милорад Додик, како каже, настави с „опструкцијама“.
„Оно што је у целој причи битно, јесте то да у свему овоме учествује и опозиција из Републике Српске, а коментари који долазе из бошњачког политичког корпуса јесу такви да овај Савет министара треба да буде смењен из разлога што не функционише као влада БиХ, већ на начин како и треба, као помоћни орган Председништва БиХ и нема никакву потребу да глуми владу у БиХ“, истиче Ковачевић.
Смена Савета министара била би увод у кризу
Нажалост, додаје он, опозиција из РС подржава ову иницијативу и жели да се иде у правцу тога да се од Савета министара створи — влада БиХ.
„На тај начин директно иду против грађана РС који су на општим изборима 2018. године изабрали већином гласова СНСД и његове партнере да буду власт на нивоу БиХ и РС“, објашњава саговорник Спутњика.
Уколико би дошло до смене Савета министара, додаје Ковачевић, то би дефинитивно био увод у једну од највећих политичких криза у БиХ од потписивања Дејтонског споразума.
„Улазимо у фазу апсолутног неповерења, где неће постојати скоро никаква политичка комуникација између представника народа у БиХ“, закључује он.
Политиколог Анђелко Козомара слаже се да изгласавање неповерења и измена Савета министара не може да прође у Дому народа и каже да је неком само битно да се стварају тензије.
„Они већ имају план и да би Мирка Шаровића поставили за председника Савета министара који би формирао остала министарства, где би министри из СДА остали, а на места на којима су сада Срби и Хрвати из овог сазива би довели нове. Онда би такав Савет министара предложио Представничком дому измену закона и Устава БиХ, у коме би навели да се на следећим изборима 2022. године бира један члан Председништва БиХ и два потпредседника. То значи да би већину увек имали Бошњаци“, упозорава Козомара.
У том случају, Савет министара би прерастао у Владу БиХ са неких 12 министарстава, с тим што би Министарство здравља и још нека, где се обрће и највећи новац, била централизована.
Дом народа једина брана виталних интереса Српске
Козомара прецизира да у Представничком дому парламента има укупно 42 посланика, а потребна су 22 гласа да предлог буде усвојен.
„Али, то нема никакву снагу када не може да прође у Дому народа“, уверен је наш саговорник.
Дом народа је за сада једина брана према заштити националних виталних интереса ентитета РС који може да побије одлуку Парламенту о неповерењу Савета министара. Њега чине по пет представника сва три народа, али два од три члана у Председништву БиХ, прегласавањем могу да гласају и за неповерење садашњем сазиву Дома народа, то јест, промену његовог састава.
Уколико би се то десило, сагласни су наши саговорници, то би била једна потпуно нова авантура у БиХ и питање је како би све то изгледало и како би се завршило.
Окосницу власти на државном нивоу чине Хрватска демократска заједница (ХДЗ), Странка демократске акције (СДА) и Савез независних социјалдемократа (СНСД) с њиховим коалиционим партнерима. Захтев за иницирање гласања о реконструкцији Савета министара поднели су у Представничком дому посланици Наше странке, Социјалдемократске партије (СДП) и Независног блока (НБ), који не чине власт на државном нивоу.
