Представљамо вам листу „Бизнис инсајдера“ од 19 градова, који су у неком тренутку имали највише становника на свету, пише Национална географија.
Чатал Хојук, 1.000 становника 7.000. године п.н.е
Многи сматрају да је Чатал Хојук, у Турској, први град на свету. До 6.500 године п.н.е већ је имао 3.000 становника, што је у то време био импресиван број.
Састојао се од стотина кућа од блата збијених на два брежуљка. Било је толико тесно да су људи ходали преко кровова, а не улицама. Град је имао развијену културу, што потврђују зидно сликарство, фигурине и налазишта која сведоче о обредима сахрањивања. На једном зиду откривена је слика која је проглашена најстаријом мапом и најстаријом сликом пејзажа на свету.
Тел Брак, 4.000 становника 5000. године п.н.е.
Град у Сирији био је један од центара на великој трговачкој рути, а налазио се на речном прелазу између Анадолије, Леванта и јужне Месопотамије.
У Тел Браку се налазио "Храм очију", коме су археолози дали то име након што су на том месту открили стотине идола великих очију.
Урук, 40.000 становника 3300. године п.н.е.
Град смештен у Ираку, на обали реке Еуфрат, ширио се током дуготрајног периода слабе жетве, јер су људи били приморани да се сналазе како би преживели.
Овде су нађени докази о томе да су рационисали залихе, плаћали порез и да је била развијена друштвена хијерархија. Уручка култура доминирала је међу градовима од Сирије до Ирана.
Легендарни краљ Гилгамеш, јунак чувеног епа, владао је Уруком у 27. веку пре нове ере. Век или два касније Урук је почео да губи територије у сукобима са противницима.
Мемфис, 35.000 становника 2250. године п.н.е.
Када су први фараони ујединили Египат око 3100. године п.н.е, саградили су нову престоницу Мемфис, која је била стратешки лоцирана између Горњег Египта и Доњег Египта. Фараони су убирали порез из целе земље и преносили овлашћења локалним регентима.
Град је познат по оближњим пирамидама, у којима су фараони сахрањивани, као и по Великој сфинги.
После успона Тебе и Александрије, Мемфис почиње да пропада.
Вавилон, 60.000 становника 1770. године п.н.е.
Град је поново стекао славу у шестом веку пре нове ере после изградње Висећих вртова – једног од седам чуда античког света.
Град је познат из Библије као центар материјализма и греха, а у њему се налазила безбожничка Вавилонска кула, за коју се претпоставља да је била инспирисана 90 метара висуким зигуратом, терасастом пирамидом која је постојала у граду. Вавилон је био велики град под различитим владарима све до седмог века нове ере.
Теба, 75.000 становника 1500. године п.н.е.
Теба је постала седиште једне египатске династије 2134. године п.н.е, а када је та династија завладала после неколико векова, град је постао престоница целог Египта. У том периоду Теба доживљава процват: имала је развијену локалну управу, трговину, а саграђени су и велики храмови.
Статус престонице је изгубила у 13. веку п.н.е, а уништили су је Асирци 667. године п.н.е. Упркос томе, опстала је, а данас носи име Луксор.
Нимруд, 75.000 становника 800. године п.н.е.
Смештен у Ираку, у стратешкој тачки на реци Тигар, Нимруд је био престоница Новоасирског царства.
У деветом веку п.н.е. краљ Ашурнасирпал Други саградио је велику палату од дрвета „кедра, чемпреса, смреке, шимшира, дуда, пистаћа и тамариса“ и напунио је уметношћу и благом. Осим тога, саградио је храмове, ботаничке баште и један зоолошки врт.
Његов син, краљ Шалманасер Трећи, саградиће двоструко већу палату.
Нинива, 100.000 становника 700. године п.н.е
Прави процват доживео је око 700. године п.н.е, када је асирски краљ Сеначериб саградио „палату без премца“. Простирао се на површини од седам квадратних километара, имао је 15 великих капија, 18 канала и аквадукт.
Нинива је покорена 612. године п.н.е, када се Новоасирско царство распало.
Александрија, 150.000 становника 300. године п.н.е.
Египатски град, који је Александар Велики основао 331. године п.н.е, брзо ће постати највећи град на свету. Александрија ће бити престоница државе у наредних 1.000 година.
У медитеранском граду налази се Александријски светионик - једна од највиших грађевина на свету - и Велика александријска библиотека – највећа библиотека на свету.
Рим, 400.000 људи 100. године п.н.е.
Основан негде око осмог века п.н.е, Рим је овладао Апенинским полуострвом, а у другом веку п.н.е, након што је Јулије Цезар покорио Галију, а Римско царство успостављено, био је највећи град у Средоземљу.
Рушевине Античког Рима познате су широм света - од Колосеума, попришта гладијаторски борби, преко Форума, на коме су се одржавале параде и избори, па до Пантеона, који је и данас највећи храм од неојачаног бетона на свету.
До првог века п.н.е. Рим је имао више од милион становника и био је највећи град на свету све до четвртог века, када се распало Западно римско царство.
Константинопољ, 450.000 људи 500. године
Године 537. император Јустинијан Први саградио је цркву Света Софија (Аја Софија).
До 700. године, број становника се смањио на око 100.000, да би затим поново почео да расте и постао један од највећих градова на Западу све до 18. века.
Чанган, 600.000 људи 600. године
Град смештен у северној централној Кини био је престоница за време владавине више од десет династија. Постао је највећи град на свету за време династије Суи, када је Кина постала најмоћнија држава на свету.
Град се убрзо проширио на скоро 50 квадратних километара, а до 700. имао је милион становника.
Песник Баи Ђуји писао је да је град имао „стотине, хиљаде кућа – налик на велику шаховску таблу... Попут огромног поља на коме су засађени редови купуса“. Град је имао булеваре са три траке, пет пута шире од њујоршке Пете авеније.
Број становника нагло почиње да опада пред крај владавине династије Танг 904. године. И данас постоји: то је Сијан, град који се убрзано развија.
Кајфенг, један милион становника 1000. године
Смештен у близини кинеског Великог канала, Кајфенг је био престоница динстије Сонг.
Био је то индустријски најразвијенији град на свету, с великим железарама, продавницама, баровима и позориштима.
Када је понестало дрвета за потпалу, Кајфенг открива могућности угља и обилато користи резерве.
Хангџоу, један милион становника 1200. године
Марко Поло, који је га је посетио крајем 13. века, назвао га је „несумњиво најлепшим и најраскошнијим градом на свету“.
Хангџоу је изгубио статус престонице након одласка династије Сонг, а трговина је постепено пресељена у градове ближе обали.
Нанђинг, 500.000 становника 1400. године
Нанђинг, у делти реке Јангцекјанг, био је престоница династије Минг.
Управо одавде, за време цара Јонглеа, 1405. године, кренуле су прве експедиције у потрази за благом. Биле су то највеће флоте дрвених бродова који су икада стигли чак до Африке, а према неким историјским изворима, и до Америке.
Међутим, недуго затим, политички сукоби приморали су цара да премести престоницу у Пекинг, а број становника у Нанђингу опада.
Пекинг, 600.000 становника 1450. године
Лондон, 1,9 милиона људи 1841. године
Лондон је постао највећи град на свету за време Британског мира (Pax Britannica), периода у коме је Британија била једина суперсила на свету.
Услед индустријске револуције, Лондон се ширио невероватно брзо тако да је 1914. имао 7,4 милиона становника. Град је убрзано растао и захваљујући новом железничком систему и амбициозном плану ремонта канализационог система.
Упркос великом угледу, Лондон је био познат и као прљав, пренатрпан и опасан град.
Њујорк, 7,8 милиона становника 1925. године
Био је центар амерички финансијски центар, највећа лука и позната дестинација имиграната.
Облакодери, укључујући и Крајслерову зграду (1930) и Емпајер стејт билдинг (1931), створили су најпознатију светску панораму.
Њујорк са ширим подручјем данас има 23,7 милиона становника, али је ипак тек пети по величини град на свету.
Прочитајте и:
