У оквиру програма „Отворена будућност“, који је покренут 1. јануара и трајаће до 15. марта ове године, планиран је „развој реинтеграције“ полуострва и територија на истоку Украјине које нису под контролом Кијева, као и бележење „кршења људских права“ са руске стране у тим регионима и помоћ „жртвама“.
Како је наведено у саопштењу, показатељи успешности програма требало би да буду документовање „кршења људских права“ на тим територијама и „ефикасно“ извештавање о тој ситуацији, као и „заштита права“ становника полуострва путем нове стратегије Кијева у погледу Крима.
Међу циљевима мисије наведени су и резултати медијског рада са локалним непрофитним организацијама, између осталог са кримским Татарима – на „подизању свести“ о људским правима. Осим тога, планирано је подстицање њихових политичких и људских активности.
Финансирање пројеката износиће до милион рубаља (око 11.000 евра). Истовремено се подстичу суфинансирање и самостално финансирање. Како је наведено, административни трошкови не би требало да прелазе осам одсто од укупног буџета компаније.
„Не можемо да финансирамо академске курсеве или истраживања, курсеве енглеског језика и куповину опреме“, додаје се у документу.
Средства ће бити обезбеђена само за фискалну 2020-2021. годину Велике Британије.
Украјина и западне државе редовно спекулишу на тему „кршења права“ кримских Татара у Русији. Истовремено, руска Државна дума је истицала да су они захваљујући враћању полуострва у састав земље добили права, слободе и могућности које нису имали под Украјином.
После државног удара у Кијеву у фебруару 2014. године, власти Крима и Севастопоља одлучиле су да одрже референдум о поновном уједињењу са Русијом. На гласању које је одржано 16. марта исте године, учествовало је више од 80 процената оних који имају право гласа. За поновно уједињење са Русијом гласало је 96,7 процената, односно 95,6 процената становника Крима и Севастопоља.
Председник Русије Владимир Путин је 18. марта потписао споразум о прихватању Републике Крим и Севастопоља у састав Руске Федерације, а 21. марта документ је ратификовала Савезна скупштина. Упркос убедљивим резултатима референдума, Кијев је одбио да призна Крим као део Русије.
Прочитајте још:
