Од приче о изневеравању и урушавању професионалних принципа, преко критике непролазно погубног српског менталитета, затим приче о пропасти једне љубави, или сведочанства о укидању слобода и разарању укупног друштвеног морала, све до туробних приказа судбина људи у распаду некадашње велике државе на Балкану и њене армије, пред читаоцима су романи који на разне начине преиспитују болести нашег савременог друштва, али и моралне и психолошке падове појединаца.
То је само једна од нити која, бар на први поглед, повезује романе: „Слобода говора“ Владана Матијевића (Лагуна), „Што на поду спаваш“ Дарка Цвијетића (Књижевна радионица Рашић), „Контраедорфин“ Светислава Басаре (Лагуна), „Људи без гробова“ Енеса Халиловића (Лагуна), „Прекрасне рушевине“ Саве Стијеповића (Дерета), „Ништа није ничије“ Бојана Савића Остојића (Контраст издаваштво) и „Под оба сунца“ Огњена Спахића (Контраст издаваштво).
Урушавање професионалних принципа
Роман „Слобода говора“ Владана Матијевића, НИН-овог лауреата за 2003. годину, изузетно је оригинално књижевно дело, пре свега у погледу форме, оцењује у разговору за Спутњик уредник у „Лагуни“ Дејан Михајловић.
„Његова композиција је беспрекорна. Роман почиње у духу разних новинских извештаја, а његов средишњи део, кроз причу главних јунака, двојице новинара који су се разишли, представља малу историју нашег пропадања у сваком погледу. Он приказује људе који су, с једне стране, остали усправни, и оне који су се, с друге стране, на неки начин продали и издали своје професије. У финалу овај веома питак и актуелан роман прати дешавања на суду, што му доноси и атрактиван завршетак“, каже Дејан Михајловић.
Према његовим речима, тема новог романа Владана Матијевића носи универзалну поруку о томе како се људи понашају у разним граничним ситуацијама, односно у одређеним историјским околностима.
Погубни српски менталитет
Роман „Контраедорфин“ Светислава Басаре је, како оцењује наш саговорник, друштвена сатира написана у препознатљивом маниру НИН-овог лауреата за 2007. годину. Басара критикује и разоткрива српски менталтет кроз врцави хумор, који често изазива горки смех.
„Роман је у том смислу савремен и веома актуелан, јер поново говори о нашем погубном менталитету и ономе што ми као народ трпимо, односно о карактеристикама и особинама које испољавамо дуги низ година. То је један у низу од шест, седам романа које је Басара написао у том маниру, преиспитујући дух Србије у последња два века, од зачетака државности, Вука Караџића, Кнеза Милоша, револуције која је почела у време ослобађања Србије од турског јарма, све до дана данашњег“, наводи Дејан Михајловић.
Басара је, како оцењује наш саговорник, доследан у разрачунавању с оним што он назива српским менталитетом, односно „глупостима и промашајима које себи дозвољавамо“.
Пропаст коју доноси љубав
У новој књизи награђиваног писца Енеса Халиловића из Новог Пазара „Људи без гробова“ све почиње од љубави. Младић је заволео девојку, али просци су већ дошли код њеног оца. Девојка није могла да погази очеву реч, а заљубљени младић није поднео губитак. Заљубљен и повређен, пушком је делио „правду“. Одметнуо се, а потера за њим трајала је 47 дана.
Приповедач ове књиге је син познатог одметника који истражује потеру за оцем, а све што проналази води га литератури и бројним питањима: Шта је отац? Шта је митски отац? Шта су жртве? Ко су уметници? У каквом су односу судбина и изванредна књижевност?
Од укидања слободе до укидања морала
Радња романа „Прекрасне рушевине“ писца из Чачка Саве Стијеповића (1970), који је објавила „Дерета“, највећим делом се одвија у Америци, у првој половини 70-их година прошлог века.
То је, како наводи уредник у „Дерети“ Зоран Богнар, узбудљива сторија о укидању слобода, о стварању утопија, о друштву које је склоно саморазарању и урушавању морала и честитости.
„Саво Стијеповић је засигурно један од водећих и најзанимљивијих романсијера на савременој мапи српске књижевности у последњих десетак година. Имао сам част да објавим три његова романа као уредник. За претходну књигу 'Средоземље' доделили смо му награду 'Мирослав Дерета', јер је био победник на конкурсу за необјављене романе. Пре тога је објавио романе 'Махагони хол' и 'Камене бродове' који су нека врста имплицитне трилогије с овим најновијим делом“, истиче Богнар.
Питање црногорске кривице у југословенским ратовима
Дело Подгоричанина Огњена Спахића (1977) „Под оба Сунца“, у издању „Контраст издаваштва“, на малом простору, уз четири главна лика, скреће пажњу на врло важне теме: питање црногорске кривице у југословенским ратовима деведесетих кроз логор за ратне заробљенике у Морињу, у Боки Которској, као и питање судбине војних лица у распаду ЈНА и распаду земље, наводи уредница издања Ана Пејовић.
Према њеним речима, Огњен Спахић у роману интимистички проучава односе међу брачним паровима који сплетом околности живе без деце.
„Огњен Спахић је мајстор приповедања, он лако и уверљиво проговара нарочито кроз женске ликове, једну старију и једну млађу жену, жртве околности и патријархата, које искорачују из своје судбине у непознато. У овој књизи нема хероја, ни позитивних ликова, она сама ураста у драче, и формално, и метафорчки. Она, такође, показује да радикални потези нису могући без савезништва, у овом случају те исте две жене“, наводи Ана Пејовић.
Бувљак као симбол света у којем ништа није ничије
Писац и преводилац из Београда Бојан Савић Остојић (1983) је свој приповедачки таленат у роману „Ништа није ничије“, објављеном такође у издању „Контраст издаваштва“, поверио испитивању укрштања историјских, друштвених и процеса у култури, на плану увек мање видљивог и уваженог простора – бувљака, наводи уредница издања Јелена Ниџовић.
„То је неисцрпни и откривалачки заводљиви простор који прераста у симболички оквир овдашњег колективног искуства. Помало опсесивни, хипервигилни посматрач-приповедач тумара по бувљацима, обилази тезге, букинисте и књижаре. Лична историја јунака, непрестано ремећена, изазивана и покретана његовом сасвим несвакидашњом наклоњеношћу књигама, биће неминовно измењена сваким појединачним отркићем – књигом, споменаром – и како се 'улов' буде укрупњавао, постаће јасно да саучествујемо у неизрециво мноштвеном свету у којем ништа није ничије и ништа није извесније од тога“, наводи Јелена Ниџовић.
Према њеним речима, у основи ауторовог поступка, документаристички фрагменти и фотографска грађа укрштени су с извештајима, коментарима и живим дијалозима, а угао гледања је намештен према скрајнутом, занемареном и одбаченом, тако да роман „на несвакидашњи начин сабира доказе наших заједничких пропасти и усуда“.
Глинени голубови
Писац, песник и драматург Дарко Цвијетић из Приједора написао је роман „Што на поду спаваш“, који представља својеврсни наставак претходног, награђиваног романа „Шиндлеров лифт“, објављеног 2005. године. Оба дела објавила је Књижевна радионица Рашић.
„Централни мотив овог романа јесте напад на колону ЈНА која се повлачила из Сарајева, а у којој је био и приповедачев брат. Ту почиње да се развија прича на више нивоа, приказујући како су ти млади људи, војници ЈНА, били у потпуно невероватној позицији да бране државу која више не постоји, не знајући да су само глинени голубови, жртве које нису ту добровољно“, рекао је у разговору за Спутњик уредник издања Срђан Тешин.
Према његовим речима, „Што на поду спаваш“ је роман о рату, али испричан као антиратна прича.
„Дарко је песник и драматург, његови романи су најквалитетнији у том делу, пише сажето, прецизно, његова реченица је кишовска, препуна је лирике. Друга веза с Кишом је то што је он дословно настављач његове поетике и етике, јер у својим романима покреће питања која представљају неуралгичне тачке наших историја, прошлости и будућности. Док је у 'Шиндлеровом лифту' дао један шири оквир приче о рату у БиХ, у овом роману тај рат посматра кроз ликове и алтер-ега свог брата, мајке, породице, те је овај роман много личнији“, навео је Срђан Тешин.
Који ће од аутора бити 67. НИН-ов лауреат биће саопштено 25. јануара, а одлуку ће донети жири у саставу: Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Теофил Панчић (председник).
