Он указује на ту политичку димензију назови правног случаја, која би на предстојећим парламентраним изборима на Косову, заказаним за 14. фебруар, могла да утиче на судбину Аљбина Куртија, носиоца листе и лидера тренутно најјаче политичке опције на Косову.
У „држави“ Косово: Не може у посланике, а може за премијера
То што је у протекле три године Курти починио кривично дело, у складу са законом, дисквалификује га за место посланика, сматрају тамошњи тумачи правне државе. И док поједини тумачи косовског устава сматрају да он не прописује да неко мора бити посланик да би био изабран за премијера, има и оних који тврде да он неће моћи да буде премијер јер, по закону, особа која је осуђена на казну дужу од шест месеци затвора, не може да буде запослена у јавној служби.
Али, доминантно је мишљење да Курти може да буде председник Владе и да је најозбиљнији кандидат за то место после ванредних парламентарних избора.
Да је на Косову све „одокативно“ указује случај Сулејмана Селимија, осуђеног за ратне злочине коме то није била препрека да буде именован за саветника тадашњег косовског премијера Рамуша Харадинаја, иако је чак био на условном издржавању затворске казне.
„Оно што знамо то је да је Курти био осуђен на условну казну. Према томе, ефективна казна није постојала и сада је опет ствар тумачења да ли то може бити формално препрека да он буде на челу листе, или уопште на листи за посланичке кандидате. Али то не би требало зато да буде препрека да евентуално буде изабран за председеника владе такозваног Косова“,каже Челић.
Бумеранг онима који би да онемогуће Куртија
Он, мећутим, каже да тај случај има и политичку димензију, јер може да буде добра бесплатна кампања за његову листу и за његово бирачко тело које је и сада већинско на Косову и Метохији и бираче тек може да учврсти у одлуци да гласају за листу Самоопредељења.
„То може бити бумеранг који ће се вратити онима који кроз те врсте квазиправних сметњи покушавају да онемогуће Куртија да буде на изборној листи“, сматра Челић.
Курти је, уосталом, по писању Коссева, један међу 47 кандидата за државне функције за које је Судски савет Косова оценио да имају проблема са законом.
Без тектонских промена
Челић не верује да би наводно поштовање закона у изборном процесу које би елиминисало оне који пред законом нису чисти, могло да изнедри неке нове политичаре.
Не верује, каже, у такве врсте тектонских промена у албанском бирачком телу на КиМ. Оно је поларизовано измећу оног бирачког тела које подржава ратне лидере, односно оне албанске прваке који су окрвавили руке злочинима током 1998. и 1999. године на КиМ, док је други део углавном млађих привржен Самоопредељењу и Куртију који није ништа мање екстреман. Напротив.
„Није реално да очекујемо било какве значајније промене нити у албанском бирачком телу, нити у неком политичком вођству. Оно што је заједничко и једној и другој варијанти је антисрпски шовинистички екстремизам који је и на једној и на другој страни неупитан и то ће бити константа на коју ће остатак Србије и српски народ морати да рачуна у борби за Косово и Метохију“, закључио је саговорник Спутњика.
