Раст јавног дуга је углавном последица повећаних јавних издатака због борбе с пандемијом ковид-19, а аналитичари Рајфајзен банке Аустрија (РБА) напомињу да је његов удео у БДП-у износио 86,4 посто, објавио је портал „Сеебиз“.
У односу на крај 2019. године, хрватски јавни дуг је у септембру 2020. био већи за 32,8 милијарди куна (4,33 милијарде евра), а у односу на август већи за 462,8 милиона куна (61,21 милиона евра), или за 0,1 посто.
Према пројекцијама аналитичара РБА, потребе за финансирањем буџетског дефицита и финансијских обавеза Хрватске које доспевају у овој години износе око 17 посто БДП-а.
Уз очекивани буџетски мањак од три посто БДП-а, у првом тромесечју ове године доспева на наплату 1,5 милијарди долара еврообвезнице, а затим у јулу доспева шест милијарди куна домаће обвезнице (око 793,4 милиона евра).
Поред обавеза по основу домаћих и иностраних кредита, у вредности око 11 милијарди куна (1,45 милијарди евра), у текућој години доспева и готово 23 милијарде куна трезорских записа (3,0 милијарде евра), пренео је Танјуг.