„То је комад који сам одавно желео да радим и био сам јако срећан када сам се у томе нашао са приштинским позориштем. И они су желели једну сочну комедију која ће у овим доста тешким и депресивним временима привући публику”, каже за Спутњик редитељ Милан Караџић.
Наглашава да су направили добру, разиграну комедију, математички прецизну на сцени, јер Голдони тражи савршену прецизност у односима, перипетијама и каламбурима, дисциплину која управо омогућава комичан ефекат.
Свађе и љубомора у малом рибарском месту
Голдони је своје карактере пронашао у малом рибарском месту близу Венеције, а комад је премијеру имао на карневалу у Венецији 1762. године.
„Голдони је озбиљан писац. Мало се ругао свом народу, тим малим људима, њиховим свађама и љубоморама, менталитетским особинама рибара”, наводи Караџић.
Редитељ је одлучио да превод са сплитског помери на наречје црногорског приморја,а време дешавања радње ближе 60-тим годинама 20. века тако да представа од ренесансног доба пређе у неореалистичко пучко доба.
„Шездесете године су ми ближе, а умотавање у ренесансни костим и приказивање јунака из Италије би направило већу дистанцу према данашњој публици. Хтео сам да извучем испред заграде један молски тон у овој, иначе необуздано веселој комедији. Чињеница је да се код Голдонија ради о судбини малог сиромашног човека. Сви млади који се надају и гаје љубавну чежњу су пуки сиромаси и шансе за бољу будућност су им веома мале, што нам је у савременом тренутку блиско. Један од јунака се нада да ће у будућности имати макар малу барку да би имао шансе код оне која му је прирасла за срце и то је у основи тужно. Наравно, ово је пре свега изванредна комедија ситуације и комедија нарави”, објашњава редитељ.
Страст и комични каламбури
Медитерански темперамент ликова, према његовим речима, нуди материјал да се прикажу велики распони страсти, нагли преокрети, комични калмбури и омогућује глумцима да прикажу спремност и велику занатску вештину, што, додаје, представља уживање за редитеља.
„У првом плану су људи и њихове судбине, заврзламе које производе у малом месту свијом љубомором, малим пакостима. Понекад од комарца направе магарца па виде да то није ништа. Има пуно љубави и лепих ствари. Комад нема претензију за покретањем неких великих тема, нити сам ја редитељ склон томе. Јако је забаван и мислим да ће имати добар одзив код публике”, оценио је Караџић.
Премијера чекала боља времена
Премијера је требало да буде 25. марта прошле године, али су пробе обустављене због епидемије.
„Скоро годину дана одлагали, помало радили. Комад има 15-так људи на сцени па је тешко имати дистанцу и чекали смо боља времена за премијеру”, наводи редитељ.
У представи играју Небојша Ђорђевић, Аника Грујић, Срна Ђенадић, Александар Петковић, Бојан Стојчетовић, Александра Цуцић, Јелена Орловић, Оливера Баћић, Немања Оливерић, Урош Јовчић, Бранко Бабовић, Тамара Томановић, Иванка Симић.
„То је сјајан ансамбл. Знам га добро, пре пар година смо заједно радили ‘Гогољеву женидбу’, а ту је неколико млађих глумаца из Београда”, истиче Милан Караџић.
Нароно позориште у Приштини током ове године планира још шест премијера: „Антигона” по Софоклу у режији Ненада Тодоровића (9. фебруар), „Плацебо” Александра Југовића у режији Исидоре Гонцић (24. фебруар), „Деобе” Добрице Ћосића у режији Југа Радивојевића (9. март), „Ајдуци” Ј.С. Поповића у режији Анђелке Николић –копродукција са Стеријиним позорјем (мај), „Улога моје породице у светској револуцији” Боре Ћосића, у режији Ивана Вуковића – копродукција са Крушевачким позориштем (мај) и „Масакрарије” Ежена Јонеска у режији Милана Нешковича (новембар).
Прочитајте још:
