Анкета урађена почетком месеца на репрезентативном узорку пунолетних грађана Србије без Косова и Метохије показује да је трећина спремна да се вакцинише чим се укаже прилика, њих 32.4 одсто. Да ће још размислити да ли да прими вакцину одговорило је 37.8 одсто испитаних. Преостали, 27.1 одсто грађана не жели да се вакцинише.
Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да су резултати неповољни, али и очекивани, јер се уклапају у реалну слику пандемије и свега што иде уз њу. Ипак, неочекивано је да они који не желе вакцину припадају млађој популацији.
„У тој категорији, нећу рећи антиваксера, али оних који апсолутно не желе да се вакцинишу против ковида 19 је и популација која је натпросечно образована. То су људи који се информишу из више извора, мање са телевизије, а више преко интернета, преко друштвених мрежа. Дакле, генерално је реч о популацији која спада у прогресивнију, напреднију, технолошки и информатички писменију групацију“, каже Вукадиновић.
Изненађујући резултати: Вакцине неће да приме млади и образовани
Он додаје да је уобичајена представа, а посебно у Србији, да се нешто што се сматра прогресивним ставом, приписује млађима, а конзервативан став старијој популацији. Очигледно не мора да буде тако.
Вукадиновић сматра да је томе допринела општа конфузија на почетку епидемије, стручњаци су често демантовали своје ставове, а и сам вирус се мењао. Овоме, сматра он, треба додати и нови феномен предозираности информацијама и конфузије која влада на интернету.
„Има много полуинформација и погрешних информација од стране званичних извора, почев од Светске Здравствене Организације, па до националних влада, укључујући и нашу. Много конфузије, много гласина, много неистина. Неких случајних, неких због незнања, али и оних која можда указују и на неке друге мотиве. Све то потхрањује неповерење, чак и када су извори у праву“, каже Вукадиновић.
Социолог Владимир Вулетић сматра да став младих у мањој мери зависи од вере у институције. Он подсећа на истраживање рађено на светском нивоу управо пре појаве корона вируса које открива да неповерење према вакцинама пре свега постоји у развијеним земљама Западне Европе, али и Северној Америци, Југоисточној и Источној Азији и северној Европи, а и да је много мање у сиромашним земљама.
„Млади не желе да се вакцинишу јер се на неки начин осећају заштићенијим, безбеднијим, верују да ковид 19 њих не погађа, а ако се и деси, да су то слабији симптоми. То су људи који су бољег имовног стања, који верују да ће, ако им се нешто и деси, њихов приступ медицинским услугама бити знатно бољи“, каже Вулетић.
Старији верују у здравствени систем
Он додаје да у Источној Европи здравствени системи због претходне владавине социјализма бољи, али да у њој постоји генерално неповерење у институције. Најдраматичнија је ситуација у Бугарској, а анкета НСПМ-а показује да грађани Србије размишљају слично.
„Старије генерације памте живот у уређенијем систему, без обзира на све његове слабости и мане, али у уређеном здравственом систему какав је био социјалистички. Ми старији се сећамо епидемије великих богиња и како се реаговало. Генерација која је тада живела, или макар окрзнула период социјализма више верује званичним изворима, верује држави, у институције и тела која брину о њима“, каже Ђорђе Вукадиновић.
Оба саговорника Спутњика вакцинацију сматрају једним од најважнијих достигнућа наше цивилизације, које је продужило животни век, али и спасило многе животе.
Слажу се да је на овакав резултат анкете највише утицала информација са почетка пандемије, да је вирус опаснији за старије грађане, посебно оне који већ од нечега болују.
Младе мотивише море…
Иако општој конфузији око избора вакцине и повремене мутације вируса очигледно не утичу на мишљење младих, на то би могле да их натерају околности живота у такозваној „новој нормалности“.
„Иако је мој син који има 18 година био прилично уздржан, готово да је хтео то да избегне, када је чуо да неће моћи да отпутује на море, то га је мотивисало да се пријави за вакцину“, каже Владимир Вулетић.
