Најгоре ће проћи они који више брину за идеологију а мање за здравље грађана, оцењују саговорници Спутњика социолог др Слободан Рељић и аналитичар Бранко Павловић поводом поремећаја у дистрибуцији цепива против вируса корона коју неки пореде са „киднаповањем вакцина“, а други с Титаником где би богати да приграбе све чамце за спасавање.
Рељић сматра да је један од разлога распада система набавке вакцина на Западу то што појава руских и кинеских вакцина некима руши идеју како да покупе милијарде у бескрајној трци за профитом, а притом се, како каже, у свему томе ни не крије политички елемент.
Трка за вакцине
Он подсећа да је Карин Пирс, британска амбасадорка у УН, рекла отворено да се не сме дозволити да Русија и Кина из процеса вакцинације изађу као победници.
„То је гледање на читав проблем као на нездравствени. Имате објашњење да мора да победи тзв. слободни свет. То је као утакмица коју хоћете да добијете а не можете да дате гол. Али они остају и даље при томе. У првом таласу позната шведска новинарка је рекла да се нада да младе генерације неће помислити да су тоталитарне земље успешније у решавању тог проблема од земаља слободног света. То је помрачење ума“, примећује Рељић у емисији Свет са Спутњиком.
Сасвим друкчије се понашају Русија и Кина. Председници ове две земље Владимир Путин и Си Ђинпинг, учествујући онлајн на Економском форуму у Давосу, заложили су се за то да вакцине свима буду доступне. Адвокат Бранко Павловић поздравља овај став уз констатацију да су неке државе показале да су у стању озбиљно да вакцинишу своје грађане а и да помогну другима. Све више држава наручује руске и кинеске вакцине, рецимо, Мексико је наручио од Русије 25 милиона вакцина, а Индонезија чак 200 милиона од Кине, наводи Павловић, додајући да је у том светлу необичан приступ Европске уније.
„Занимљиво је да ЕУ наводно отворена према свему али кад видите које вакцине набавља, а које су реално доступне и који су здравствени системи већ прилагођени да могу да имунизују становништво, руских и кинеских вакцина ту нема ни у покушају. За мене то лепо одсликава оно што ЕУ ради, види се као на длану – да затвара своје тржиште. Не пада им на памет да се стварно руководе заштитом својих грађана и неће да узимају руску или кинеску вакцину“, каже Павловић.
Игра за победу супериорне цивилизације
Застој у испоруци наручених вакцина неки објашњавају тиме да су поједине земље спремне да за њих плате више. Иако су подаци из купопродајних уговора поверљиви, према медијским наводима, ЕУ даје за вакцину Фајзер/Бионтек 15 долара по комаду, САД 19 а Израел чак 40. Ипак, по мишљењу Павловића, разлог за отимање за вакцине није искључиво профит.
„Мени се чини да је то игра ко ће да победи као супериорна цивилизација. Без обзира на цене, кад се пажљиво чита оно што говоре кинески и руски председник, а то је да се вакцине морају учинити доступним и онима који нису у прилици да их плате, следи да они неће тржишно одређивати цене него ће узимати у обзир и могућности одређених земаља“, указује овај аналитичар, који предвиђа да ће се зато многе државе природно све више окретати онима који реално могу да им помогну, а да ће најгоре проћи они који се из идеолошких разлога ослањају само на одређена решења.
За крај инфекције у Србији потребно вакцинисати три милиона људи у Србији
Што се тиче Србије, она се засад добро сналази с имунизацијом грађана. За потпуни престанак ширења инфекције корона вируса потребно је да се у Србији вакцинише око три милиона људи, оцењује др Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије.
У Србији је у току вакцинација са три различите вакцине: америчко-немачком Фајзер/Бионтек, руском Спутњик Ве (Sputnik V) и кинеском Синофарм, а према последњим подацима Србија је прва у региону а друга у Европи по броју вакцинисаних грађана на милион становника. Др Гњатовић каже за Спутњик да је важно да вакцинација буде масовна до тренутка док се не стекне колективни имунитет. Она прецизира да је крајем октобра 20,7 одсто људи који су прележали корона вирус развило имуни одговор.
„Након тога је уследио пик у ком је значајан број људи оболео тако да је по мојој процени сада тај проценат између 25 и 30. Треба да буде вакцинисан минимум милион и по грађана Србије да би се достигао ниво колективне заштите који онемогућава велике пикове и појаве великих таласа али не спречава ширење инфекције у популацији“, напомиње она.
Најважније је, напомиње др Гњатовић, да се сада што већи број људи вакцинише у што краћем року јер ако се то развуче на неколико месеци неки ће тек стећи антитела а други их изгубити.
На питање шта ако не буде довољно вакцина, Гњатовићева објашњава да ће свако повећање броја имуних људи успорити процес ширења вируса у популацији и да зато сваки грађанин Србије који се вакцинише доноси добро свом окружењу.
Др Гњатовић напомиње да, премда вируси константно мутирају, тренутно доступне вакцине покривају и нове сојеве.
„Мало већу забринутост изазива британски сој јер се брже шири. Али наш организам ствара антитела према много већем делу протеинских делова вируса тако да ће све направљене вакцине бити ефикасне и против тог новог соја. Врло лако ће се вакцине прилагодити тим променама с обзиром да је геном вируса познат. Кинеске вакцине су, рецимо, базиране на класичном принципу, уноси се читав генетски протеински материјал вируса и оне ће бити најотпорније на различите мутације које се буду догађале“, објашњава наша саговорница.
Иако засад нема прецизних података о трајању имунитета након вакцинације, према њеним речима, верује се да ће заштита трајати од шест месеци до две године, без обзира на тип вакцине, а што се тиче природног имунитета, он је дужи код особа које су имале тежу клиничку слику.
Према речима Марије Гњатовић, имунизација је једини излаз и начин да живот вратимо у нормалу: с већим обухватом вакцинације епидемија ће бити ближа крају а значајније побољшање ситуације се у том случају може очекивати до лета.
Прочитајте још:
