Алигатор је угинуо у 84. години на пролеће 2020. године, проживевши 74. године у Московском зоолошком врту. Према легенди, Сатурн је у руску престоницу доспео 1946. године из Берлина, чијим улицама је лутао три године након што је уништена зграда са гмизавцима у Берлинском зоолошком врту током Другог светског рата. Алигатор је у Берлин довезен из Мисисипија 1936. године.
Кружиле су гласине да је овај алигатор био Хитлеров „љубимац“ и да је био део његове личне колекције, иако нема поузданих потврда за то.
„Данас се не чини да је могуће да се тачно утврдити одакле је Сатурн дошао у Москву, јер је документација зоолошког врта главног града изгорела“, рекао је запослени у Одељењу за фондове Дарвиновог музеја Дмитриј Милосердов.
Телевизија наводи да је гмизавац је могао да буде испоручен и из Берлина и из Лајпцига, у чији зоо-врт су током рата евакуисане многе животиње из Берлина.
Легендарный #аллигатор #Сатурн переехал в постоянную экспозицию #дарвиновскиймузей. В конце мая #Московскийзоопарк доверил нам увековечить память об аллигаторе Сатурне. Он был, без преувеличения, легендой Зоопарка и многое на своем веку повидал. pic.twitter.com/X7Z15ndXJq
— State Darwin Museum (@darwinmuseum) December 10, 2020
Према мишљењу Милосердова, Сатурн је заиста могао да се спасе и да самостално преживи у градским условима, јер су алигатори из Мисисипија у стању да издрже веома ниске температуре.
Међутим, поставља се питање како се легендарни алигатор, који је много тога видео за живота, скривао три године од становника Берлина. На пример, аутор књига „Зоолошки врт других“ и „Животиње у национал-социјализму“ Јан Монхаупт, у којима је Сатурнова судбина представљена као легенда, истицао да је би гладни Берлинци убили алигатора који је бежао од бомбардовања 1943. године.
Мистериозна судбина је само додала алигатору обожаваоце у зоолошком врту у Москви.
Када је Сатурн угинуо на пролеће 2020. године од старости, Дарвиновом музеју у Москви је поверено да овековечи сећање на њега. Препарирани алигатор ће као експонат трајно остати у музеју.
