Споразум о трговини наше земље са Великом Британијом престао је да важи 1. јануара, истог дана када је Британија и званично завршила процес изласка из Европске уније.
Нови између Београда и Лондона још није испреговаран, а према писању медија, предлог који је Велика Британија понудила Србији садржи и одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) који је наша земља потписала са ЕУ још 2008. То би по оцени Британаца који су тада били део ЕУ, у ствари био "уговор континуитета", какав су понудили не само Србији него и осталим земљама нашег региона који са Бриселом имају потписан ССП. После преговра о прихватљивим модалитетима тог уговора Северна Македонија га је већ потписала.
Британије би статус силе да доказује на Србији
Јасно је да би неспорни могли да буду они делови ССП-а који се односе на трговинску сарадњу. Питање је, међутим, шта ће у једном трговинском уговору и одредбе које се односе на сарадњу са Хашким трибуналом, добросуседским односима са државама региона, заједничкој спољној и безбедносној политици, независном судству...
Хоће ли те ставке ако евентуално уђу у билатерални уговор о трговини, бити само про форме, или ће се Србији наметнути и нови услови?
„Сам уговор пошто је трговински не би смео да има видове политичких условљавања, али ће вероватно у контексту у оквиру кога се он закључује, нека његова преамбула да говори о добрим регионалним односима и сличном. То би посредно могло да служи као инструмент политике Велике Британије према државама у региону да она тај трговински споразум тумачи и користи тако да посредством њега задржи економске односе на задовољавајућем нивоу, али и одређени ниво политичке стабилности у региону из перспективе како то њима одговара“, каже за Спутњик Александар Гајић из Института за европске студије.
Не могу даље од показивања става
Он сматра да ССП који смо потписали са ЕУ 2018. не би био пресликан, већ унеколико модификован. Тако би, како верује, политичка стабилност региона подразумевала и добросуседске односе како их она види, с обзиром на то да је Британија признала независност Косова и Метохије. Такав трговински уговор би, сматра он, користили да нам то ставе до знања.
„Наравно, ту не може да буде неког посебног условљавања, али би у сваком случају користили прилику да покажу свој политички став. Мислим да не могу пуно више од тога. Они ће свакако подржавати Србију у приступу ЕУ, али се очекује да главни притисак по питању добросуседске политике и осталог буде на Брислеу и ЕУ, а Велика Британија која се извукла из ЕУ ће то здушно подржати“, сматра Гајић.
По оцени професора Филозофског факултета у Београду, историчара Чедомира Антића, Британија жели да покаже да још ужива статус велике силе.
Како каже за Спутњик, однос Лондона са Бриселом, Вашингтоном, Москвом, Пекингом и малим државама немогуће је разумети ако немамо у виду то саморазумевање британских елита. Он, при том, подсећа да велики део владајуће елите у Британији, без обзира о којој партији је реч, није био за излазак из ЕУ.
Однос према малима
Те супротности присутне у британском друштву и њеној политици најбоље ће се, додаје он, видети када је реч о односима Британије према малим државама. Антић, уз то, указује и на увек присутну жељу Лондона да има врло активан став на Балкану.
„Ја бих рекао да би било добро да Србија има у виду да је Британија држава која лута, која је сенка своје некадашње моћи, која показује на примеру њених министарстава и председника влада колико је пропала модерна Европа. Британија која је у једном тренутку била највећа империја у историји људског рода баш је пример тог опадања“, истиче професор Филозофског факултета у Београду.
Време да изравнамо рачуне
Имамо посла са државом која више није у ЕУ и више не може да блокира наш пут, каже наш саговорник. Он, уз то, напомиње да смо и недавно имали прилике да се по ко зна који пут уверимо преко мемоара функционера наше државе, пре свега у књизи Горана Живаљевића, „Служба“, колико је овде био малиган утицај британске обавештајне службе. Време је, сматра он, да се ти рачуни изравнају.
Антић не мисли да би Србија требало да се пореди са Северном Македонијом, у којој, како истиче, владају Албанци и 15 одсто Македонаца, која прихвата све што јој се сервира. Не би се требало поводити ни за ким, ни за Црном Гором, ни за Албанијом.
„Ми имамо неке своје интересе. Негде ћемо морати политичке интересе да жртвијемо ради економије, негде економске ради политике. Треба отворено рећи - Велика Британија је све мање Велика и све мање Британија и да ли она треба да буде та која ће статус велике силе да доказује на Србији, посебно наметањем неправде Србији и српском народу“, закључио је Антић.
